Ri­bo­lo­vci se uglavnom sla­žu da je sta­nje ri­bljeg fon­da na ve­ći­ni ri­bo­lov­nih te­re­na u Sr­bi­ji već du­go ve­o­ma lo­še. Me­đu­tim, nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni kao da još ne­ma­ju na­me­ru da se ti­me ozbilj­no po­za­ba­ve, a ve­ći­ni ko­ri­sni­ka je po svoj pri­li­ci va­žni­je da ne za­sme­ta­ju ne­kom od onih ko­ji de­le vo­de na ga­zdo­va­nje ne­go da una­pre­đu­ju po­ve­re­ne im pri­rod­ne re­sur­se

Ni­ka­kvo is­ku­stvo i zna­nje ne mo­gu po­mo­ći u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da ri­ba ne ra­di. Ali ka­da od ko­le­ga stig­ne in­for­ma­ci­ja da su po­sle du­žeg vre­me­na po­če­li da se ja­vlja­ju krup­ni­ji smu­đe­vi, ta­da sva­ka­ko vre­di iza­ći na vo­du i do­bro pre­če­šlja­ti iz­gled­ne po­zi­ci­je, a u ovom pe­ri­o­du i pri vi­so­kom vo­do­sta­ju to su pre sve­ga ka­me­nja­ri sa iz­ra­že­nom pro­me­nom du­bi­ne i ne pre­te­ra­no br­zom vo­dom.

Po­če­tak hlad­ni­jeg de­la go­di­ne je­dan je od udar­nih pe­ri­o­da za ri­bo­lov sko­ro svih ci­pri­ni­da. Na mno­gim re­ka­ma, je­ze­ri­ma, šljun­ka­ra­ma i ka­na­li­ma ostva­ru­ju se po­sled­njih sed­mi­ca od­lič­ni re­zul­ta­ti u lo­vu ra­znih vr­sta, od de­ve­ri­ke i ša­ra­na, do sko­ba­lja, no­sa­ra i mre­na. A uz pre­po­ru­ke ver­zi­ra­nog fi­de­ra­ša šan­se za uspeh bi­će još ve­će.

Na sred­njim i ve­li­kim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na bo­lo­nje­zi se u naj­ve­ćem bro­ju pri­li­ka ko­ri­ste za pe­ca­nje na ve­ćoj da­lji­ni, teh­ni­kom vo­žnje plov­ka sa ko­če­njem. No po­ne­kad se du­gim šta­po­vi­ma sa vo­đi­ca­ma i ma­ši­ni­com mo­že ve­o­ma le­po lo­vi­ti i pod no­ga­ma, i to dru­ga­či­jom pre­zen­ta­ci­jom.

I po­vre­me­ni iz­la­sci mo­gu do­ne­ti po­ne­ki do­bar ulov. Ali ne­ko­li­ko uza­stop­nih uvek či­ni šan­se za uspe­šno pe­ca­nje mno­go ve­ćim, čak i u si­tu­a­ci­ji ka­da vo­do­staj i vre­men­ske pri­li­ke ne idu na ru­ku ri­bo­lov­cu. Na­rav­no, pod uslo­vom da ume da tu­ma­či ono što se na vo­di de­ša­va i da sva­ki put tra­ži naj­bo­lja re­še­nja za kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju.

Uza­ne i plit­ke br­ze pla­nin­ske te­ku­ći­ce na­sta­nju­ju ne­u­po­re­di­vo ma­nje ri­be od onih ko­je ži­ve u ve­li­kim re­ka­ma i je­ze­ri­ma. Upr­kos to­me, lov pa­strm­ke na tim pre­div­nim vo­do­to­ci­ma ve­li­ko je uži­va­nje za one ko­ji­ma ni­je te­ško da se sa­ti­ma lo­ma­ta­ju po te­ško pro­hod­nom te­re­nu, ga­ze kroz vo­du po kli­za­vom ka­me­nju, pro­vla­če se kroz žbu­nje i ši­praž­je i sko­ro sve vre­me pe­ca­ju iz po­gnu­tog, se­de­ćeg ili kle­če­ćeg po­lo­ža­ja kako ih oštro­o­ke, opre­zne i za svo­ju ve­li­či­nu izuzet­no bor­be­ne ri­be ne bi ugle­da­le pre vre­me­na.