Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma se za ve­ći­nu na­ših blin­ke­ra­ša svo­di na ba­ca­nje lep­ti­ra i ka­ši­ka na ba­ra­ma, šljun­ka­ra­ma, ka­na­li­ma ili spo­rim re­ka­ma. Ali štu­ke ima i u re­ka­ma mren­skog ti­pa, po­put Ju­žne Mo­ra­ve. Mla­di va­ra­li­čar Slav­ko Ar­sić uspe­šno je hva­ta na te­re­ni­ma u Gr­de­lič­koj kli­su­ri, i to uglav­nom na vo­ble­re.

Vre­me vi­še ni­je ide­al­no za ri­bo­lov, ali ape­tit mno­gih vr­sta ci­pri­ni­da ko­ji na­sta­nju­ju na­še sta­ja­će i te­ku­će vo­de, a po­go­to­vo krup­ni­jih je­din­ki, sa­da je na vr­hun­cu. Ne­nad Ko­sta­di­no­vić, re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je u fi­der ri­bo­lo­vu i je­dan od za­čet­ni­ka te teh­ni­ke kod nas, ot­kri­va svoj re­cept za uspeh u ovom de­lu se­zo­ne.

Na­o­ko kraj­nje jed­no­sta­van, lov smu­đa du­bin­skom teh­ni­kom iz čam­ca na ve­li­kim re­ka­ma za­pra­vo je vr­lo zah­tev­na di­sci­pli­na. Ri­bo­lo­vac mo­ra do­bro oda­bra­ti tač­ku u ko­joj će se usi­dri­ti, zo­nu u ko­ju će za­ba­ci­va­ti, a ni­je ni­ma­lo sve­jed­no ni ko­jim pri­bo­rom, mon­ta­žom i na ko­ji ma­mac pe­ca.

Za­hva­lju­ju­ći za­bra­ni pri­vred­nog ri­bo­lo­va na ovom de­lu Ti­se, lo­ka­li­tet Ka­me­njar kod Ka­nji­že je za na­še uslo­ve bo­gat ri­bom i ve­o­ma je po­pu­la­ran me­đu pe­ca­ro­ši­ma iz Su­bo­ti­ce i osta­lih me­sta na se­ve­ru Bač­ke i Ba­na­ta (ob­la­sti kojima je Tisa pri­rod­na gra­ni­ca).

Kao i pret­hod­nih go­di­na, i ove sam deo od­mo­ra odvo­jio za od­la­zak na Dri­nu. Ba­za mi je bi­la bli­zu gor­njeg kra­ja Zvor­nič­kog je­ze­ra, u apart­ma­ni­ma Drin­ske oaze u Ve­li­koj Re­ci, oko tri ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od ži­vog to­ka. Tu se mo­gu sa oba­le ili iz čam­ca pe­ca­ti sko­ro sve vr­ste ri­ba ko­je u Dri­ni ži­ve, ali sam ja po­neo sa­mo va­ra­li­čar­ski pri­bor, jer sam una­pred re­šio da se ovom pri­li­kom po­sve­tim lo­vu gra­blji­vi­ca.

Fi­der je ri­bo­lov­na teh­ni­ka ko­ja se za­sni­va na dva ključ­na ele­men­ta – na upo­tre­bi šta­po­va sa ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma i na pla­si­ra­nju pri­ma­me uz ma­mac po­mo­ću hra­ni­li­ce. Ma­da po­sto­je i plo­vak-hra­ni­li­ce, ovo je pre sve­ga du­bin­ski na­čin pe­ca­nja, i to iz­u­zet­no efi­ka­san za sko­ro sve vr­ste ci­pri­ni­da, od bo­dor­ke do ša­ra­na, i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, ka­ko zbog od­lič­ne in­di­ka­ci­je tr­za­ja i do­bre re­a­li­za­ci­je, ta­ko i zbog to­ga što stal­nim pla­si­ra­njem pri­ma­me na ma­lom pro­sto­ru pri­vla­či­mo mno­štvo ri­be i pod­sti­če­mo je na in­ten­ziv­no hra­nje­nje. Ali, mo­že se de­si­ti da u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lje re­zul­ta­te u lo­vu fi­der šta­pom po­sti­že­mo bez stal­nog do­hra­nji­va­nja – ta­ko što hra­ni­li­cu za­me­ni­mo olo­vom od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne. Za­to mno­gi uspe­šni fi­de­ra­ši u pri­bo­ru uvek ima­ju i gar­ni­tu­ru ute­ga raz­li­či­tih gra­ma­ža i ne li­be se da ih upo­tre­be.