Ka­da pr­vi dan pla­ni­ra­nog du­žeg ri­bo­lo­va pro­đe sla­bi­je ne­go što smo se na­da­li, ve­ći­na nas pro­me­ni me­sto, ma­mac ili ne­što dru­go u pri­stu­pu, u na­di da će to do­ne­ti že­lje­ni re­zul­tat. A ne­kad je na­pro­sto do­volj­no sa­mo još jed­nom oti­ći na istu po­zi­ci­ju i pe­ca­ti na isti na­čin

I u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne smuđ je ak­ti­van i mo­gu­će ga je uhva­ti­ti uko­li­ko pri­stup pri­la­go­di­mo nje­go­vom rit­mu ži­vo­ta i is­hra­ne u uslo­vi­ma za­gre­ja­ne i bi­stre vo­de sa ni­skim pro­cen­tom ki­se­o­ni­ka. Na ka­pi­tal­ce ne tre­ba ra­ču­na­ti, iako ni nji­ho­vo ja­vlja­nje ni­je sa­svim ne­mo­gu­će, ali upor­ni i si­ste­ma­tič­ni se i sa­da mo­gu na­u­ži­va­ti i re­dov­no do­bi­ja­ti le­pe ko­ma­de  

Mo­der­ni ri­bo­lov krup­nih ci­pri­ni­da ve­ći­na onih ko­ji ga upra­žnja­va­ju po­ve­zu­je sa sra­zmer­no ma­lim vo­da­ma sa ve­li­kom kon­cen­tra­ci­jom ša­ra­na. Ali ko­li­ko god ta­kvo pe­ca­nje bi­lo za­ni­mlji­vo i di­na­mič­no, ima i onih ko­ji po­se­ban iza­zov na­la­ze u obr­nu­toj si­tu­a­ci­ji, u ko­joj tre­ba zna­nja, str­plje­nja, a naj­če­šće i ma­lo sre­će da bi se na udi­ci na­šao bar ne­ki ka­pi­ta­lac

Ve­ći­na plov­ka­ro­ša ma­šta o si­tu­a­ci­ji u ko­joj na oda­bra­nom me­stu ri­be ras­po­lo­že­ne za je­lo ima u to­li­koj ko­li­či­ni da uzi­ma ma­mac u sva­kom za­ba­ča­ju, bez ika­kvog pri­ma­mlji­va­nja. No to se u prak­si ret­ko do­ga­đa, a ne­kad mo­ra­mo čak na­pra­vi­ti i na­iz­me­nič­no ba­ca­ti dve hra­ne ka­ko bi­smo ne­ke ri­be do­ma­mi­li u zo­nu pe­ca­nja, a dru­ge uda­lji­li od nje

Na­gle i ve­li­ke osci­la­ci­je vo­do­sta­ja naj­če­šće ni­su do­bre za ri­bo­lov­ce ko­ji se za­tek­nu na vo­di, jer čak i ako mo­že­mo da pred­vi­di­mo ka­ko će ri­ba re­a­go­va­ti, ni­smo uvek u si­tu­a­ci­ji da se to­me br­zo pri­la­go­di­mo. Me­đu­tim, ne­ka­da se i to do­go­di, pa ri­bo­lov bu­de uspe­šni­ji ne­go što smo se na­da­li

Vre­me po­ma­me za re­vi­ri­ma na ko­ji­ma se ša­ran pe­ca po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti« po svoj pri­li­ci je za na­ma, iz­me­đu osta­log i za­to što su se mno­gi uve­ri­li da ni na vo­da­ma ve­o­ma bo­ga­tim ri­bom ni­je uvek la­ko lo­vi­ti ka­pi­tal­ca za ka­pi­tal­cem. Šta­vi­še, če­sto se tre­ba po­tru­di­ti i da bi se hva­ta­li ma­nji ša­ra­ni. Ali ka­da ri­bo­lo­vac pro­na­đe do­bit­ni ma­mac i me­sto, mo­že ra­ču­na­ti na do­sta ak­ci­je i le­po pro­ve­de­no vre­me