Ru­ko­va­nje mul­ti­pli­ka­to­rom mo­že bi­ti tra­u­ma­tič­no is­ku­stvo uko­li­ko ne zna­mo osnov­ne prin­ci­pe funk­ci­o­ni­sa­nja te naprave i ne na­u­či­mo če­mu ko­ji deo slu­ži. A za la­ko i pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje naj­bit­ni­ji su de­lo­vi či­ju ulo­gu opi­su­je­mo ovo­ga pu­ta

Još pre ne­ko­li­ko go­di­na ču­lo se me­đu do­brim po­zna­va­o­ci­ma Vla­sin­skog je­ze­ra da su po­je­di­ni ri­bo­lov­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta na svo­ju ru­ku pu­sti­li iz­ve­snu ko­li­či­nu štu­ka u ovu aku­mu­la­ci­ju. Me­đu­tim, ove se­zo­ne uhva­će­no je to­li­ko ri­ba ove vr­ste da su ama baš svi iz­ne­na­đe­ni, do te me­re da se već go­vo­ri i o no­voj do­mi­nant­noj gra­blji­vi­ci u ovoj ve­li­koj pla­nin­skoj stajaćici

Jed­na od naj­ve­ćih raz­li­ka iz­me­đu ne­u­spe­šnog i uspe­šnog va­ra­li­ča­ra ogle­da se u na­či­nu na ko­ji pre­da­to­ri­ma nu­de ve­štač­ki ma­mac. Pr­vi to ra­di ne zna­ju­ći ni gde mu se va­ra­li­ca tač­no na­la­zi ni­ti ka­ko se po­na­ša, dok je dru­gi u ne­pre­kid­nom kon­tak­tu sa njom i u sta­nju je da u jed­nom za­ba­ča­ju pre­tra­ži ne­ko­li­ko slo­je­va vo­de i pro­me­ni ne­ko­li­ko pre­zen­ta­ci­ja tra­že­ći do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

Mul­ti­pli­ka­to­re na­ši ri­bo­lov­ci i dalje ko­ri­ste ne­u­po­re­di­vo ma­nje ne­go sta­ci­o­nar­ne če­kr­ke, ali se ta vr­sta ma­ši­ni­ca, iz­u­zet­no po­pu­lar­nih u Skan­di­na­vi­ji, SAD, Ja­pa­nu i mno­go gde dru­gde ši­rom sve­ta, iz go­di­ne u go­di­nu sve če­šće vi­đa i na na­šim vo­da­ma. Ipak, još uvek o »mul­ti­ji­ma« ima mno­go pred­ra­su­da i za­blu­da.

Jed­na od ret­kih stva­ri o ko­ji­ma se sko­ro svi smu­đa­ro­ši sla­žu jeste da su »pa­nje­vi« (u vo­du obo­re­no dr­ve­će) po pra­vi­lu od­lič­ne po­zi­ci­je za va­ra­li­ča­re­nje jed­ne od naj­ce­nje­ni­jih gra­blji­vi­ca, ali da to ni­je sport za sva­ko­ga. Osim ve­šti­ne pre­ci­znog za­ba­ci­va­nja i vo­đe­nja va­ra­li­ce po­treb­ni su i ume­će »či­ta­nja« vo­de i smi­re­nost pri bor­bi sa ri­bom, kao i na­kon sra­zmer­no če­stih gu­bi­ta­ka mam­ca ili spa­da­nja po­ten­ci­jal­ne lo­vi­ne...

Na ma­lim »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ri­ma ša­ran se svu­da u Evro­pi pe­ca ma­nje-vi­še isto. Ali, to­kom iz­la­ska na jed­no je­zer­ce u bli­zi­ni Udi­na, naš mla­di ko­le­ga Ni­ko­la Stan­ko­vić sa­znao je da se u pri­hra­nu za ša­ra­na mo­že do­da­ti i jed­na na­mir­ni­ca ko­ja se vr­lo če­sto ko­ri­sti u ljud­skoj is­hra­ni.