Sve ve­ći broj en­tu­zi­ja­sta pot­pu­no vo­lon­ter­ski ure­đu­je i či­sti ri­bo­lov­ne vo­de i pri­o­ba­lje, or­ga­ni­zu­je nji­ho­vo ču­va­nje, bo­ri se pro­tiv za­ga­đe­nja, pro­mo­vi­še ri­bo­lov me­đu naj­mla­đi­ma i na dru­ge na­či­ne ra­di na po­bolj­ša­va­nju uslo­va za pe­ca­nje u Sr­bi­ji. Ne­ki ko­ri­sni­ci se u ta­kve ak­ci­je i sa­mi uklju­ču­ju, ne­ki ih po­ma­žu, ali se ve­ći­na (po­go­to­vo jav­na pred­u­ze­ća) ne in­te­re­su­je ni za šta dru­go osim za kon­tro­li­sa­nje po­se­do­va­nja do­zvo­la i nji­ho­vu pro­da­ju

Ri­bo­lov­ci ko­ji pe­ca­ju štu­ku, bi­lo na va­ra­li­ce ili na pri­rod­ne mam­ce, oba­ve­zno ko­ri­ste na oštre zu­be te gra­blji­vi­ce ot­por­ne pred­ve­ze. U po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na u upo­tre­bu su ušli mno­gi ma­te­ri­ja­li, ali su i da­lje naj­za­stu­plje­ni­je saj­li­ce na­pra­vlje­ne od če­lič­ne ži­ce, ka­ko ku­pov­ne, ta­ko i one iz do­ma­će ra­di­no­sti. Ka­da su do­bro na­pra­vlje­ne, one su iz­u­zet­no po­u­zda­ne i do­bar su iz­bor u ve­ći­ni si­tu­a­ci­ja, ali ni­je sa­svim sve­jed­no ka­kvu će­mo saj­lu ko­ri­sti­ti

Pre­ci­zno i re­dov­no hra­nje­nje, iz­bor te­re­na, mi­kro­lo­ka­ci­je i do­ba da­na, kao i si­ste­ma, hra­ni­li­ce i udi­ce, ne­ki su od či­ni­la­ca ko­ji mo­gu pre­sud­no uti­ca­ti na na­še re­zul­ta­te ka­da na­sto­ji­mo da se­lek­tiv­no pe­ca­mo ve­li­ke de­ve­ri­ke, pa na sve po­bro­ja­no, a i mno­go šta dru­go, tre­ba obra­ti­ti pa­žnju

U pe­ri­o­du pred mrest sko­balj na­pu­šta zi­mov­ni­ke, pa ga je te­že pro­na­ći i lo­vi­ti u ve­li­kim ko­li­či­na­ma ne­go to­kom naj­hlad­ni­jeg de­la se­zo­ne, ka­da je gru­pi­san na ma­lom pro­sto­ru. Ako nam pe­ca­nje, uz to, za­kom­pli­ku­je vi­sok vo­do­staj, pa se na sve na­do­ve­že i mno­štvo do­sad­ne sit­ne ri­be, is­hod mo­že bi­ti pri­lič­no ne­iz­ve­stan. Ali uz ma­lo tru­da i eks­pe­ri­men­ti­sa­nja, sve te po­te­ško­će mo­gu se pre­va­zi­ći

Va­ra­li­ča­re­nje so­ma ni­je no­va di­sci­pli­na na na­šim vo­da­ma, ali se za taj vid ri­bo­lo­va ipak opre­de­lju­je mno­go ma­nje ri­bo­lo­va­ca ne­go za blin­ke­ri­sa­nje štu­ke ili smu­đa, a još su re­đi oni ko­ji su sprem­ni da jav­no ot­kri­ju svo­ja za­pa­ža­nja i taj­ne. Ovog pu­ta sa či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va svo­ja is­ku­stva de­li va­ra­li­čar ko­ji se po­sled­njih go­di­na pre­te­žno po­sve­tio lo­vu naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be na re­ci

De­ve­ri­ka je jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih vr­sta be­le ri­be, iz­me­đu osta­log i za­to što mo­že do­sti­ći te­ži­nu od ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma. Me­đu­tim, da bi­smo do­bi­ja­li te krup­ne je­din­ke, a ne znat­no broj­ni­je ma­nje de­ve­ri­ke, mo­ra­mo se ma­lo po­tru­di­ti i to­me pri­la­go­di­ti sve ele­men­te svog pri­stu­pa, pa i iz­bor pri­ma­me i na­či­na nje­nog pla­si­ra­nja