Minulu sezonu na jednoj od naših najlepših i za varaličarski ribolov najatraktivnijih planinskih akumulacija obeležila je, prilično neočekivano, prava renesansa populacije bandara. Taj mali a vrlo borbeni predator odlično se lovio, na radost mnogih blinkeraša, i pružio je ribolovcima mnogo uživanja, ali i prostora za isprobavanje raznih varalica i pristupa
Bandar je do pre desetak godina bio najbrojnija vrsta ribe u Vlasinskom jezeru i najčešća lovina pri svim vidovima ribolova. Ali u poslednjih nekoliko godina ulovi su se osetno proredili, te su mnogi ribolovci koji su ranije tokom cele godine najčešće ciljano pecali bandara potražili nove izazove. Za slabije ulove pecaroši su uglavnom krivili sve brojnije kormorane i novopridošlu grabljivicu štuku, ne obazirući se na činjenicu da su i sami često izlovljavali grgeče više nego što je trebalo!
Ali kako to samo priroda može da uredi, čini se da je populacija bandara u Vlasinskom jezeru vitalnija no što se mislilo. Da li je to neki prirodni ciklus variranja brojnosti bandara u jezeru ili pak direktna posledica manjeg pritiska ribolovaca, naročito plovkaroša koji su se okrenuli lovu trenutno najbrojnije vrste – deverike, to možemo samo naslutiti. Tek, šta god da je razlog, izvesno je da je sezona 2020. donela vrlo zanimljiv i uspešan lov bandara Ovom prilikom iznosimo neka zapažanja i iskustva u vezi sa varaličarenjem bandara u proteklim mesecima – od proleća do pre neku nedelju.
MESTA. Vodostaj je od početka godine bio visok, tako da su u celom priobalju bila dostupna sva karakteristično bandarska mesta – sprudovi i osunčane strane strmih obala, blizina kanala sa izraženim reljefom dna, potesi guste vodene trave, oborena stabla na podlokanim obalama i sl.
Zapažena je, ipak, nekakva »preraspodela« staništa – novopridošla štuka, kao dominantnija grabljivica, zauzela je sada pozicije na kojima je bandar ranije uvek bio prisutan i gde se obilno pecao, a on se povukao prema dubini, pa se sada često nađe uz iste delove obala kao i ranije, ali ne na dubini od 3 do 5 m i uz sam pojas vodene vegetacije, gde je odličan zaklon za štuku i gde se sakuplja i sitnija jatna riba koja je njen plen, već se udaljio prema većoj dubini, te se često hvata i u sloju vode desetak metara ispod površine.
Osim toga, za razliku od ranijeg perioda, bandar se mnogo češće sretao i na samoj površini, gde su se jata sitnijih primeraka hranila i mušicama, a krupniji sitnom belom ribom (koja je takođe bila u potrazi za insektima na površini). Primetno je i stalno kretanje jata: svojevremeno se najčešće moglo loviti neprekidno i po nekoliko sati na istom mestu, što ukazuje na stalno prisustvo jata, a ove sezone se bandar na istom mestu dobijao »u talasima« – javljao bi se u više uzastopnih zabačaja, da bi posle nekoliko minuta aktivnosti često nastala poduža pauza, bez ikakvog znaka prisustva jata tu gde je do malopre ludovalo.
PRIBOR. Vlasinski ribolovci za ciljani lov bandara radije koriste malo jači pribor no što je uobičajeno za ultralako varaličarenje. To je vrlo logično – zbog guste trave u koju se često upetlja ulovljena riba, ali i neretkih ulova drugih vrsta, najčešće štuke. Zato se najviše upotrebljavaju varaličarci gornje t.b. do 25-30 g i dužine do 2,5 m... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 519-)