Malo je ribolovaca imalo priliku da vidi takav prizor – voda na prostoru površine nekoliko stotina kvadratnih metara vri od bezbrojnih cipola, u koje se svaki čas zaleću somovi, neretko dugi i preko dva metra, pri tom pljuskajući repovima po površini u silovitim naletima, kojima nastoje da se za kratko vreme što više najedu.
Svake godine, sredinom proleća, u potrazi za pogodnim mestom za mrest, cipoli i kuble ulaze iz mora u Po i potom u njegovu pritoku Minčo. Taj njihov put prekida se kod brane koja deli Srednje i Gornje mantovansko jezero (Lago di Mezzo i Lago Superiore), jer tu nema prevodnice, pa ribe ne mogu da prođu dalje. Kada se hiljade cipola, prosečne težine oko kilograma, grupišu kod brane, počinje somovski pir, koji je teško rečima opisati i zamisliti. Brkati grabljivci različitih veličina, od dvokilaša preko dvometraša, do orijaša od skoro 250 cm tada svaki čas iskaču iz vode i goste se nagomilanom morskom ribom, te ih je moguće hvatati u serijama. Po nekim podacima, somovi za oko dva meseca, koliko se cipoli otprilike zadržavaju na ovom delu Minča, uvećaju svoju telesnu težinu i do 20 odsto. A koliko ih je moguće uhvatiti, vrlo dobro pokazuje ulov koji je Dragan Jovanović Mime, svestrani ribolovac koji živi u Luganu i na Minču peca dvadesetak dana godišnje, ostvario u nedelju, 17. maja. Tog dana za pamćenje, kada su cipoli tek stigli, a somovi kao pomahnitali navalili na lak i bogat plen, Mime je uhvatio jednog soma od oko metra, devet komada dugih od 1,6 do 1,85 m i grdosiju od 2,4 metra, tešku stotinak kilograma (sve ribe su puštene nakon merenja dužine, a težina najvećeg soma procenjena je na osnovu prosečne težine riba slične dužine koje su vagane). Ta serija još je impresivnija kada se ima u vidu da je Dragan bio sam u čamcu, pa je neke ribe vadio iz usidrenog plovila, dok je ostale morao da zamara povremeno držeći štap samo jednom rukom, a drugom upravljajući motorom.
Budući da smo odranije imali dogovor da narednog vikenda tu pecamo zajedno, čim je stigao do kompjutera javio mi je kako je prošao i dodao: »Cipoli će sad biti tu bar mesec dana! Možda bude ista ovakva ludnica i sledeće subote i nedelje!«
U subotu, 23. maja, Predrag Radovanović Preža i ja smo u 4,45 č bili na ulazu u gradsku marinu u Mantovi, gde je Mime već uveliko ubacivao pribor u svoj čamac. Za manje od 15 minuta bili smo usidreni kod brane, sva trojica nestrpljivo iščekujući izlazak sunca, sa kojim se cipoli približe jakoj struji uz ustavu, po svoj prilici tražeći neki prolaz ne bi li nastavili dalje, a somovi počnu da doručkuju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 377-)