U hladnijem delu godine, većina ljubitelja pecanja bele ribe forsira zimovnike, tj. one delove reka na kojima se riba grupiše i gde je često moguće veoma uspešno loviti čak i bez hranjenja, a takve zone se po pravilu odlikuju nešto sporijim tokom i većom dubinom. Međutim, ima načina da se dobro prođe i na atipičnim mestima, uz malo traganja, te uz dobar izbor taktike, prihrane i sistema
Nakon ogromnih poplava koje su zadesile jug Srbije, reke su pred kraj februara počele lagano da se povlače u svoja korita, ali tokom prva dva meseca ove godine gotovo i da nije bilo uslova za normalan ribolov, pogotovo na Južnoj Moravi. No to ima i svoju dobru stranu, budući da kada u ovo doba (tj. tokom zime ili početkom proleća) Južna Morava nabuja, velika jata riba uđu u njenu najveću pritoku Nišavu.
To se desilo i ovog puta, pa poslednjih nedelja na obalama Nišave non-stop ima podosta ribolovaca iz Niša i okoline; najviše ih je u zimovniku ispod Žute stene, ali ih je mnogo i na gradskom keju, kod bivše fabrike Niteks. Čak i tokom ledenog talasa, pre petnaestak dana, na ta dva revira su se izgledna mesta danonoćno čuvala (kod Žute stene već više od decenije stoji improvizovana kućica, u koju su ribolovci ubacili čak i jedan stari šporet, krevet, sto i stolice, pa se u tom »bivaku« svakodnevno smenjuju iste ekipe, koje tu i kuvaju i organizuju boravak praktično kao na kampovanju).
KAKO NASTOJIM DA IZBEGNEM gužvu kad god sam u mogućnosti, i poslednjih dana sam u izlascima na Nišavu tražio mesta na kojima nema ljudi, a gde procenim da bi mogao da se muva neki skobalj. Iako radnim danima za pecanje posle posla imam tek nešto više od dva sata, ne propuštam nijednu priliku da izađem na vodu, a kad se na njoj nađem, nastojim da vreme što bolje iskoristim, pa svaki put promenim dva-tri mesta i gotovo uvek uspem bar da se upišem. Desi se i da uhvatim po nekoliko lepih i borbenih riba, što je više nego dovoljno da odem kući »napunjenih baterija«.
TAKTIKA MI JE VEOMA jednostavna. Pecam na dva fidera, a kada je voda u glavnom toku jaka, kao što je bio slučaj u vreme kada sam pravio slike za ovaj tekst, sistem plasiram uz samu obalu. Koristim štapove od 3,6 m, t.b. 100 g, mašinice veličine 4000 (po Shimanu), osnovni najlon Tubertini Gorilla, debljine 0,25 mm, jedan metar dug predvez od najlona Stroft GTM, debljine 0,14 mm, i udicu Gamakatsu LS 2210 B, veličine 20, na koju kačim samo jednog crvića, jer skobalj nije naročito alav u periodu pred mrest i veoma obazrivo uzima mamce.
Hranilica mi je u odnosu na taj sistem prilično teška, pošto tok nije slab ni uz samu obalu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 527-)