Vožnjom plovka na Drini se u ovom periodu često lovi vrlo krupna bela riba. Hranjenje tokom pecanja na crviće ili hleb značajno povećava šanse za uspeh. Ali, kada treba pecati u izrazito plitkoj vodi, kugle primame mogu i da rasplaše ribu. Naš reprezentativac u ribolovu na plovak našao je odlično rešenje za takvu situaciju
Jesen je moj omiljeni period godine za pecanje bolonjez tehnikom na Drini. Pre polaska na ovu prelepu reku, i to na deo oko Bajine Bašte, kontaktirao sam s prijateljem Rajkom Pavlovićem, koji uvek ima dobre informacije o aktivnosti ribe. Rekao mi je da se skobalj još uvek uspešno peca na travu, ali da su pojedinci počeli da ga hvataju i na hleb i crviće, što mi se veoma svidelo, jer i sam volim da lovim na te mamce. Stoga sam poneo crve i primamu i sa drugarom Slobom krenuo put Drine.
Rajko nas je uputio na jedan od virova na kojima je bilo aktivnosti prethodnih nekoliko dana, a koji mi se svideo na prvi pogled. U samo svitanje prepoznatljiva aktivnost skobalja na površini potvrdila je da u njemu ima ribe. Posle nekoliko vožnji plovka, primetio sam da je dubina veoma mala, negde oko 80 cm pa sam rešio da u prvi mah ne bacam primamu, već samo lepljene crviće sa rizlom (kamenom sitne granulacije, od 2 do 3 mm). Vođen nekim ranijim lošim iskustvima, odlučio sam da prvo probam sa takvim hranjenjem, a da tek ako ono ne bude dalo željeni rezultat pokušam i sa brašnastom hranom. Naime, dešavalo mi se da kada je voda veoma plitka i bistra kao rakija tvrde kugle primame, koje prave veliku buku pri kontaktu sa vodom, rasteraju plašljivog "nosonju" i da ga posle veoma teško vratim. Kugle lepljenih crva su manje, zbog čega su bolje za opisane uslove, a uz to ih bacam 10-15 metara uzvodno od mesta na kome stojim i gde očekujem javljanje ribe, pa tako prave mnogo manje buke i manje plaše ribu.
NAKON ŠTO SAM PRIPREMIO primamu (vidi okvir - prim. ur.), ostavio sam crviće da se ulepe i posvetio se montiranju sistema. Primetio sam da su kolege koje su već bile tu kada smo stigli pecale sa plovcima nosivosti oko 10 g, ali sam kratko posmatrajući tok zaključio da bi verovatno moglo da se lovi i sa znatno lakšim sistemom, pa sam montirao plovak od 6 g. Sloba i ja smo za početak napravili 5-6 manjih kugli, koje smo bacili na dvadesetak metara ispred nas i oko 15 m uzvodno, te smo se dali na pecanje.
Magla koja se još nije bila podigla smanjivala je vidljivost plovka, a nizvodni vetar, koji je počeo da duva otprilike kada i mi da pecamo, otežavao je njegovu kontrolu. Posle više od pola sata borbe sa vetrom i maglom polako počinjem da se kajem što nisam stavio veći plovak. Ali odjednom, na samom kraju vira, imam potapanje plovka i dobru ribu na štapu. Nakon samo nekoliko sekundi borbe, po karakterističnom "treskanju" štapa zaključujem da to možda i nije skobalj već plotica, što se ubrzo potvrđuje, na moje oduševljenje, jer vadim prelepu jedinku od oko dva kilograma. Plotica je na ovom delu Drine prisutna praktično isto koliko i skobalj, ali se uglavnom peca u dubljim virovima, pa sam se začudio što sam je ulovio u tako plitkoj vodi. Posle nekoliko zabačaja, koji metar iznad mesta gde sam imao prvi trzaj dobijam još jednu ribu ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 439-)