U vreme početka aktuelnog porasta Dunava, odlučio sam se da sa prijateljima Igorom, Dražom i njegovim sinom Markom odem na Kostolački dunavac, vodu na koju ni veći nadolasci reke skoro uopšte ne utiču, zahvaljujući tome što se na tom delu Dunava u velikoj meri oseća uticaj rada đerdapskih elektrana.
Pri izboru terena imali smo u vidu i to da je samo nedelju dana ranije upravo na tom reviru održano regionalno prvenstvo u fideru, na kome su pojedini takmičari ostvarili odlične rezultate, ulovivši više krupnih deverika, pa smo očekivali da bismo i mi mogli da upecamo neku veću jedinku te vrste, koja je malo pre toga završila sa mrestom i očigledno je bila pri sve boljem apetitu.
IZ ZAMRZIVAČA sam veče pre pecanja,izvadio kesu sa oko 1,5 kg navlažene primame, preostale od jednog od skorašnjih plovkaroških takmičenja, sačinjene od jednakih delova Van den Eynde hrana Turbo Black i Secret Black. Posto su obe pomenute smese izrazito lepljive, što mi u ovom slučaju nije odgovaralo, dodao sam po 0,5 kg prezle i prekrupe i dobio manje lepljivu hranu, vazdušastiju, rastresitiju i aktivniju, a uz to znatno krupnije granulacije, primerenu lovu većih deverika u stajaćoj vodi čija dubina ne premašuje četiri metra. Posle dodatnog vlaženja tih komponenti i konačnog sjedinjavanja, dodao sam svemu tome još 1 kg... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 326-)