U ovom nastavku feljtona o jednoj od najefikasnijih tehnika lova štuke, na redu su uputstva za lako, daleko i precizno zabacivanje, analiza najboljih predveza i predstavljanje nekih od najlovnijih džerkova svih vremena.
Zabacivanje pomoću multiplikatora i kasting štapa onima koji to nisu probali deluje kao veoma komplikovana rabota. Zapravo je sasvim drugačije – za samo dva-tri sata svaki prosečno spretan ribolovac ovladaće tom veštinom bez ikakvih problema i posle toga će mu ostati samo da se tokom vremena pomalo dodatno usavršava.
Na vodi, ribolovačkim sajmovima i u prodavnicama pribora često srećem ljude koji mi se žale da imaju poteškoća pri zabacivanju sa multijem. Ako za to postoje uslovi, uvek ih zamolim da preda mnom zabace ne bih li video šta nije kako treba i najčešće se ispostavi da je uzrok problemima jedna od dve tipične greške.
Prva od njih je suviše veliki razmak između varalice i vršne karike. Standardna dužina predveza za štuku je dvadesetak centimetara. Na to moramo dodati još strune, ali nikako previše – nekoliko centimetara je dovoljno. Ako ribolovac koristi predvez od 40 cm, što je često slučaj, i pusti još toliko strune do prve vođice, varalica je za bezmalo pola dužine štapa udaljena od vrha, što čini kontrolu zabačaja praktično nemogućom, a o nekoj preciznosti da i ne govorimo. Druga greška jeste gubljenje iz vida da je zabacivanje sa multiplikatorom i svim težim varalicama (pa i džerkbejtima) tehnički slično zabacivanju u mušičarenju. Stacionarni čekrk zahteva mnogo brži pokret pri zamahu, koji se u velikoj meri izvodi iz zgloba šake. Bacanje sa multijem je znatno sporije (iz ramena i lakta), a postupak je sledeći:
a) Varalicu spustimo toliko da između gornjeg kraja predveza i vrha štapa imamo 5-10 centimetara strune.
b) Pritiskom palca oslobodimo špulnu (što je isto kao otvaranje preklopnika na stacionarcu) i odmah ga na nju položimo kako bismo sprečili oticanje strune.
c) Uperimo štap prema tački u koju želimo da plasiramo mamac, tako da vrh bude u položaju male kazaljke koja pokazuje 10 sati na zamišljenom časovniku.
d) Pokretom koji se postepeno ubrzava dovedemo štap iza glave (otprilike u položaj kazaljke koja pokazuje dva sata), pri čemu ćemo osetiti kako se težina varalice, pri kraju te putanje, prenosi na štap (cela akcija do ovog momenta traje manje od sekunde!).
e) Kada osetimo težinu na štapu, nastavljamo pokret, ali sada unapred, u smeru zabacivanja.
f) U momentu kada vrh štapa bude u položaju kazaljke koja pokazuje od 11 do 10 sati, podižemo palac, oslobađajući strunu, tako da varalica kreće ka cilju, ali palac sve vreme... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 370-)