Definitivno (ni)je tu!

Od as­falt­nog pu­ta po­red ko­ga smo osta­vi­li auto­mo­bil do oba­le Vr­ba­sa ne­da­le­ko od Ba­nja­lu­ke di­je­li­la nas je još jed­na li­va­da. Po mra­ku, sa ju­pol kan­tom pu­nom sta­rog hlje­ba za pri­ma­mu u jed­noj ru­ci i sa šta­pom u dru­goj, u ri­bar­skim či­zma­ma ba­u­ljam za mo­jim dru­gom Mi­la­nom kroz vi­so­ku tra­vu. Mo­stić pre­ko jed­ne vo­do­de­ri­ne, im­pro­vi­zo­van od ba­gre­mo­vih sta­ba­la o ko­ja se uvi­jek spo­tak­nem, ko­ban je i ovog pu­ta. Jed­na no­ga mi pro­pa­da kroz pro­ci­jep iz­me­đu tru­pa­ca, pa pa­dam na kan­tu, a štap pre­ko me­ne. Zo­ra je da­le­ko, a mje­se­če­va svje­tlost u još pot­pu­nom mra­ku ne omo­gu­ća­va mi da vi­dim ima li ošte­će­nja na šta­pu, pa la­ga­no ho­da­ju­ći ka ka­me­ni­toj vr­ba­skoj oba­li pa­žlji­vo pr­sti­ma pi­pam vo­đi­ce i blank šta­pa. Pri­gu­še­na vanj­ska svje­tla ku­ća na dru­goj stra­ni ri­je­ke, u na­se­lju Trn, ko­ja se pro­bi­ja­ju kroz to­po­le i vr­be na oba­li i od­bi­ja­ju od po­vr­ši­ne vo­de u vr­ba­skom pre­li­vu, do­volj­na su da utvr­di­mo da bra­na hi­dro­e­lek­tra­ne u Boč­cu mi­ru­je i da je vo­da ma­la, što nam od­go­va­ra. Sa Vr­ba­som je uvi­jek ta­ko – ni­ka­da ne zna­mo ko­li­ki će nas do­če­ka­ti dok do nje­ga ne stig­ne­mo, a na ve­ći­ni mje­sta je lov na plo­vak mo­guć sa­mo ako je re­gu­la­ci­o­na bra­na na ma­lom je­ze­ru pot­pu­no za­tvo­re­na.

VA­DI­MO PRI­MA­MU IZ KAN­TE, ko­ju okre­će­mo na­o­pač­ke, sje­da­mo i iz tor­be uzi­ma­mo ter­mos sa to­plom ka­fom. Zbog tog ri­tu­a­la, Mi­lan i ja uvi­jek do­la­zi­mo na vo­du sat pri­je svi­ta­nja i uz ka­fu pri­ča­mo o ovoj go­di­ni, pro­šloj i onim ra­ni­jim, o vr­ba­skim ško­ba­lji­ma, mre­na­ma i kle­no­vi­ma. O mla­di­ca­ma i li­plje­ni­ma. Vri­je­me u raz­go­vo­ru pro­la­zi br­zo i u po­la re­če­ni­ce iz­vje­žba­no uvo, kao ka­kav ra­dar, re­gi­stru­je po­znat zvuk. Isto­vre­me­no okre­će­mo gla­ve ka po­vr­ši­ni vo­de i sa­da već u po­lu­mra­ku uoča­va­mo ka­ko se do­bro zna­ni ta­la­si­ći ši­re ukrug. To je to! ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 330-)