Na samom kraju kalendarskog proleća šaran je na gotovom celom toku kroz Srbiju radio tako dobro da to ne pamte ni najstariji ribolovci sa ove reke. Međutim, aktivnost ribe nije bila ista preko celog dana, a neretko se »vodena lisica« javljala samo po mraku, i to, naravno, najbolje na pozicijama koje su redovno hranjene
U ponedeljak 13. juna, u ranim jutarnjim satima, moj drugar po štapu Vladimir Sukdolak, njegov sin Boris i ja stigli smo u selo Orlovat, na obali Tamiša. Vlada je još mesec dana pre toga na dva dana iznajmio vikendicu Dudara, koja se nalazi oko 300 m nizvodno od čuvenog lokaliteta Kurvina jama. Kako nikad do tada nisam pecao u Orlovatu, a Tamiš oduvek volim, prijatelj nije morao da me posebno ubeđuje da mu se pridružim. Domaćin Vuk nas je dočekao i ukratko nam objasnio gde se peca i gde se šta nalazi u vikendici smeštenoj uz reku i voćnjak, a koja ima 4 ležaja, kupatilo sa tušem, vaj-faj, trambulinu za decu, sto za stoni tenis, pikado, ležaljke, roštilj, tanjiraču... Oduševljeni i terenom i imanjem, brzo smo se raspakovali i počeli da se pripremamo za pecanje.
JA SAM PRE PRVOG ZABAČAJA sondiranjem ispitao teren i utvrdio da na 15-20 m od obale sa koje smo pecali postoji plato, tj. podvodna brežina, što je delovalo kao odlična mikrolokacija, pa smo na nju bacili unapred pripremljeni kuvani kukuruz i zabacili štapove. Naravno, pošto smo koristili elektronske signalizatore i znali da ćemo čuti ako riba zagrize, odmah nakon toga smo se angažovali na potpaljivanju roštilja.
Kasno po podne je bela riba, i to uglavnom krupatica, počela da se javlja na fider i šećerac, dok od šarana nije bilo ni traga ni glasa, što doduše i nije bilo mnogo iznenađujuće s obzirom na to da je mesec bio pun. Stoga sam rešio da malo odspavam kako bih pre svitanja odmoran počeo sa ribolovom.
PRVI UDARAC USLEDIO JE praktično usred noći, na moj štap na čijoj su udici Gamakatsu Specialist veličine 2 bila dva zrna kuvanog Cukk kukuruza sa aromom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 561-)
