Staro pravilo da tamo gde ima mnogo ribolovaca ne može dugo biti i mnogo ribe važi širom sveta za sve vrste, pa i kod nas za štuku. Zato oni posvećenici koji žele da je uspešno love na našim otvorenim vodama nastoje da idu na terene na kojima malo ko peca. Neki ih traže daleko od kuće, a drugi daleko od civilizacije
Mnogi lovci na grabljivice, pa čak i neki specijalizovani za štuku, gube iz vida da se ovaj slatkovodni predator u mnogim vodama sada hrani intenzivnije ili bar jednako intenzivno kao posle prvih jesenjih mrazeva i povlačenja vodene vegetacije, pa i ne pomišljaju da krenu u obilazak omiljenih terena. Varaličarenje na malim, plitkim i po pravilu veoma zatravljenim stajaćicama potkraj kalendarskog leta svakako nije ni lako ni jednostavno, ali može da bude i te kako zabavno i produktivno, tim pre što je vodena vegetacija na mnogim barama, mrtvajama, starim rečnim koritima i sličnim terenima konačno počela da se povlači. Nekoliko saveta koji slede namenjeni su svim onim kolegama koje vole lov štuke, a retko je pecaju u ovom periodu, naročito na malim vodama.
1. PRIPREMITE SE ZA TEŽAK RIBOLOV. Uprkos višemesečnoj suši, obale malih stajaćica gusto su obrasle vegetacijom, pa je kretanje teško prohodnim stazama fizički zahtevno, ali i potencijalno opasno po pribor, budući da je veoma lako slomiti vrh štapa ako o opremi sve vreme ne vodimo računa. Zato je štap najpametnije rastaviti dok se krećemo od mesta do mesta, a na izrazito teškim terenima nije zgoreg sklopiti i ručicu mašinice da ne bi zapinjala za grane. Kretanje ne otežava samo nisko drveće već i razno šiblje, bagremac, divlja loza, stabla oborena u letnjim olujama i još mnogo toga, pa se treba naoružati strpljenjem i ne žuriti.
S druge strane, što više truda, vremena i znoja uložimo u probijanje do lokacija do kojih većinu ribolovaca mrzi da dolaze ili na kojima čak niko ne peca, to su nam veće šanse da se iz ribolova vratimo zadovoljni.
Grane koje nas sa svih strana vrebaju mogu biti veoma opasne po oči, pa prilikom kretanja po teškom terenu, bez obzira na to kakvo je svetlo, nije zgoreg nositi polarizacione naočare (koje štite oči ne samo od sunca već i od raznih potencijalnih povreda, uključujući i one do kojih može doći kada varalica na malom rastojanju izleti iz štukinih usta ili se otkači od prepreke i »zazviždi« prema našoj glavi).
2. POVRŠINCI. Varalice koje se vode po samoj površini koriste se više nego pre 10 ili 20 godina, ali ih još uvek mnogi štukaroši izbegavaju, iako su dokazano vrlo efikasne, a uz to je sada pravo vreme za njih. Posebno su za štuku u ovom periodu lovni površinci tipa zara, koji se kreću u cikcak i ne prave veliku buku, tj. ne pomeraju mnogo vode, a mogu da budu učinkoviti sve do sredine jeseni, pa čak i kasnije, pod uslovom da je vreme relativno toplo, tj. da se voda ne ohladi toliko da se riba povuče u najdublje delove i tamo boravi, uglavnom se držeći dna.
Uz odgovarajući štap i ne previše debelu strunu ove varalice se zabacuju veoma daleko i precizno, a uz malo vežbe vešt ribolovac može njima »preskočiti« manje zatravljene deonice i »pregledati« izgledne zone između pojaseva visoke vegetacije, što veštačke mamce ovog tipa čini upotrebljivim... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 567-)