Jesenji cug mrene na Dunavu ni ove godine nije izostao, ali je zbog nepovoljnih uslova po svoj prilici bio kraći i manje izdašan nego prethodnih godina. Ipak, oni koji su imali malo sreće i volje da i po lošem vremenu izađu na neki od udarnih revira nisu ostali bez uzbudljive akcije i lepih ulova
Sa hlađenjem vazduha i vode koje jesen donosi, mnoge vrste riba se aktiviraju, tj. počnu da se hrane intenzivnije nego do tada. Među njima je i meni posebno omiljena mrena, koja u ovom periodu dolazi na neka karakteristična mesta, dobro poznata mnogim ribolovcima koji vole da je pecaju. Na moju žalost, ona se na takvim pozicijama po pravilu ne zadržava dugo, pa retko kada uspem da odem više puta da je pecam tokom tih perioda izrazite aktivnosti. Zato sam ovog puta, kada mi se ukazala prilika, planirao da na obali Dunava kod sremskog sela Banoštor (koje se nalazi oko 24 km uzvodno od Novog Sada) ostanem od četvrtka predveče do nedelje uveče.
DOBRO SAM SE PRIPREMIO I krenuo s namerom da pecam danju a da se noću odmaram, jer su moji drugari prethodnih dana bolje prolazili preko dana (što je, inače, dosta neobično za taj teren). Naravno, odmah po dolasku na odabranu poziciju postavio sam »kamp« i sa pecanjem počeo sat pre mraka, tj. oko 15 č, a prva lepa mrena, teška oko 2 kg, javila mi se nekih sat i po kasnije.
Nastavio sam sa ribolovom i oko 18 č imao novi udarac, ne naročito jak, ali mi je čim sam uzeo štap u ruku i osetio svu snagu i težinu ribe bilo sasvim jasno da je na njemu ona prava »mamara«, kakvoj se nadamo i zbog koje i provodimo silno vreme na vodi ulažući veliki trud da je upecamo. Došla je na 5-6 crva isprskanih tečnom Steg aromom sira (u spreju) i okačenih na udicu BKK Iseama veličine 8, na 70 cm dugom predvezu od fluorokarbona promera 0,24 mm, ispred kog je bio 20 cm dug »šok predvez« od fider-gume debljine 1 mm, pa osnovni najlon Katran Synapse Neon prečnika 0,255 mm. Borba je potrajala oko dvadeset minuta, a riba mi je za to vreme desetak puta izvlačila najlon sa mašinice, povremeno i po tridesetak metara, iako je dril bio zategnut samo malo ispod granice nosivosti celog sistema. Na kraju se taj »rečni torpedo« ipak našao u mom meredovu, a ja sam u neverici, srećan kao malo dete, gledao u svoju dosad najveću mrenu, tešku 5,04 kg, koju sam savladao 4,2 m dugim štapom Formax Rivercraft Power, deklarisane težine bacanja 180 g, uparenim sa mašinicom Daiwa TDR Distance Feeder.
Do 22 č, kada sam završio sa pecanjem za taj dan, imao sam još par sitnijih mrena, od oko 1 kg. Nakon što sam večerao, legao sam da spavam, s namerom da ustanem oko pet sati i lagano nastavim da pecam, računajući na to da imam više nego dovoljno vremena u naredna tri dana, koliko sam planirao da ostanem na obali Dunava... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 573-)