Drugačiji izazov

Obil­no pri­hra­nji­va­nje mam­cem na ko­ji lo­vi­mo sma­tra se naj­bo­ljim na­či­nom da pri­vu­če­mo i uhva­ti­mo ša­ra­na, ka­ko na otvo­re­nim vo­da­ma, ta­ko i na »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ri­ma. Ali če­sto mo­že efi­ka­san bi­ti i pot­pu­no dru­ga­či­ji pri­stup, sa jed­nim boj­li­jem na udi­ci, bez pri­ma­me ili uz sa­svim ma­lu ko­li­či­nu hra­ne. To je, me­đu­tim, mo­gu­će sa­mo ako po­ve­de­mo ra­ču­na o svim ele­men­ti­ma bit­nim za ta­kav pri­stup

Osim bo­je i mi­ri­sa, i ukus je va­žna oso­bi­na boj­li­ja kao  po­je­di­nač­nog mam­ca, na­pra­vlje­nog ta­ko da on sam, na udi­ci, a ne po­nu­đen u vi­du pri­ma­me, pri­vu­če ša­ra­na. Tim boj­li­jem, da­kle, ne pri­hra­nju­je­mo, ali je nje­gov ukus ipak bi­tan, jer ri­ba mo­že da ga ose­ti i pre no što kon­kret­ni za­lo­gaj uzme u usta, te da od­u­sta­ne od je­la uko­li­ko joj se ne svi­di, a i ako se tek na­knad­no is­po­sta­vi da joj ne pri­ja – br­zo će ono na šta se po­la­ko­mi­la is­plju­nu­ti. Is­ku­sne ša­ran­dži­je ima­ju omi­lje­ne uku­se ma­ma­ca, pa i boj­li­ja, a ču­ve­ni en­gle­ski spe­ci­ja­li­sta za ša­ra­na Frenk Vor­vik je na osno­vu vi­še­go­di­šnjih po­sma­tra­nja ša­ra­na u svom ve­li­kom akva­ri­ju­mu utvr­dio da su ne­ke od ma­te­ri­ja ko­je boj­li­ji­ma da­ju za ša­ra­na vr­lo pri­vla­čan ukus: N-bu­ter­na ki­se­li­na, ka­ro­fil, dži­ge­ri­ca u pra­hu, mor­ska so, med, piv­ski kva­sac, be­tain, mle­ve­ni in­ću­ni, izo-euge­nol, be­ta-ka­ro­ten, mle­ve­ne gli­ste, ulje od cr­nog lu­ka, ra­zni ami­no­ki­se­lin­ski pre­pa­ra­ti, ko­ko­so­vo bra­šno i ren­da­na be­la čo­ko­la­da.

Kad je o aro­ma­ma boj­li­ja ma­ma­ca reč, od ve­li­ke je va­žno­sti da ko­li­či­na bu­de od­go­va­ra­ju­ća, jer sa pre­ve­li­kom do­zom mo­že­mo po­sti­ći jed­na­ko loš efe­kat kao sa ma­lom, pa čak i go­ri. Ne­ke aro­me se u boj­li­je ovog ti­pa do­da­ju u ve­li­kim ko­li­či­na­ma – i do 5-10 ml po jed­nom ja­je­tu, a u  dru­ge u mno­go ma­njim – do 1-2 ml. Ne­ka od naj­bo­ljih ete­rič­nih ulja ko­ji­ma mo­že­mo na­mi­ri­sa­ti boj­li-mam­ce do­bi­ja­ju se od cr­nog bi­be­ra, ber­ga­mo­ta (vo­će iz ro­da ci­tru­sa, či­ja se ko­ra ko­ri­sti za aro­ma­ti­zo­va­nje ča­ja, ra­tlu­ka itd., a ko­je ima pul­pu ma­nje ki­se­lu od li­mu­na i gor­ču od grej­pfru­ta), te od be­log lu­ka i cr­nog lu­ka. Uglav­nom se pre­po­ru­ču­je da se na jed­no ja­je sta­ve jed­na ili naj­vi­še dve ka­pi ulja od cr­nog ili be­log lu­ka, od­no­sno do če­ti­ri ka­pi ulja od ber­ga­mo­ta ili bi­be­ra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 412-)