Štuka se decenijama toliko uspešno lovi na neke vrste varalica da mnogi ribolovci misle da im sem par leptira i kašika nikakvi drugi veštački mamci za tu grabljivicu nisu potrebni. Ali ima i onih koji malim izmenama »klasiku« pretvore u još ubojitije originalno »oružje«
U poslednjih pet godina, pokazuje to evidencija iz mog ribolovačkog dnevnika, nijedna sezona nije ni počela niti se završila isto kao prethodna. Svaki put su različite bile i vremenske i hidrološke prilike, pa stoga i riblji apetit, kao i ulovi štuke koje smo moje kolege i ja ostvarivali na vodama u Donjem Podrinju.
Ovogodišnji prvi april bio je tmuran, kišovit i hladan, ali taj datum, kada prestaje lovostaj na štuku, za mene je jedan od najvažnijih dana u godini i retko propustim priliku da izađem na vodu posle duge pauze. Po dolasku na jednu od šljunkara kraj Drine video sam da je vodostaj, kao što sam i očekivao, vrlo visok za to doba godine te da je sloj »slobodne« vode iznad vegetacije znatno viši nego ranije.
BILO MI JE JASNO DA SU USLOVI odlični da isprobam varalicu koju sam napravio prepravkom klasičnog leptira i nazvao je »Hibrid«. Ideja da to uradim rodila se iz nužde – naime, leptirasta varalica domaće robne marke Marshall imala je suviše lagano telo u odnosu na veličinu krilceta, zbog čega se pri vođenju cela okretala oko uzdužne ose i brzo uvrtala strunu. U pokušaju da taj problem rešim, jer mi se sviđala vibracija koju to krilce pravi, skinuo sam trokraku udicu i na njeno mesto namontirao džig udicu veličine 3/0 sa nalivenim otežanjem od 10 g, na koju sam natakao mali beli tvister. Odmah sam video da je moj pokušaj ispunio osnovni cilj, jer se sada oko uzdužne ose okretalo samo metalno krilce; uz to sam dobio varalicu koju sam mogao da vodim i pri površini ali i dosta dublje, pa je ostalo još samo da vidim kako će štuke reagovati na nju (a potajno sam priželjkivao da mi prolećna sezona 2023. počne kao i prethodna, kada sam u prvom izlasku posle zabrane imao kapitalnu štuku).
BUDUĆI DA SAM VELIKI poklonik ribolova štuke na plovak, i ovog puta sam osim varaličarca poneo i žive kedere i dva štapa za pecanje na »balerine«. Zabacio sam ih na izglednu poziciju a onda počeo da pretražujem zonu oko njih »Hibridom«, koji je moguće baš daleko baciti. Zbog kiše, koja je često počinjala i stajala, povremeno sam se sklanjao u automobil, a u drugom zabačaju nakon jedne od tih pauza osetio sam snažan udarac. Na trenutak sam pomislio da imam krupnu ribu na štapu, ali kako u nekoliko narednih sekundi nije bilo karakterističnog »trzanja« sa druge strane, pomislio sam da sam možda ipak povukao neku veću granu, jer zbog teškog terena (punog potopljenog krša i razne vegetacije) pecam štuku na pribor snagom primereniji lovu soma. Međutim, struna je uskoro krenula u stranu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 586-)