Lov smuđa povlačenjem mrtvog kedera na prvi pogled deluje kao jednostavna tehnika, u kojoj nema mnogo nijansi niti prostora za neka inventivna rešenja. Ipak, na skoro svakoj velikoj reci ima ribolovaca, poput junaka ove naše priče, koji koriste neki specifičan sistem
Dugo sam se sa svojim drugarom Živojinom Mihajlovom Giletom iz Zrenjanina dogovarao da idemo zajedno na Tisu da pecamo smuđa. On mi je mnogo pričao o svojim ulovima i tehnikama koje koristi za lov te grabljivice na prirodni mamac (kedera) i muvanje. A kako moja iskustva o ovom načinu ribolova uglavnom potiču sa Tamiša, odavno sam bio zainteresovan za to da vidim u čemu su tajne muvanja na mnogo većoj i ribom bogatijoj reci, koja je znatno dublja (smuđ se peca i na dubinama do 10 m), a još sporijeg toka. Konačno smo se dogovorili, i to ne samo da pecamo, već i da snimimo prilog za jednu novu TV emisiju, u čiju je realizaciju uključeno više članova redakcije Ribolova.
GILETOVO PECANJE SMUĐA mi se svidelo mnogo pre nego što smo uopšte stigli na Tisu, jer se ispostavilo da ne moramo da ranimo. Našli smo se u Zrenjaninu, kod Gileta, u devet sati ujutru, popili kafu, sačekali njegovog partnera u ribolovu Zokija i uputili se kolima ka Tisi. Zoki, tj. Zoran Marinac, mladi je ribolovac, pripadnik »haj-tek« generacije, odličan poznavalac pribora, novih tehnika i pristupa ribolovu. On i Gile se odlično dopunjuju na vodi, pa zato kao tim i ostvaruju dobre ulove. Kod Žabaljskog mosta skrenuli smo desno i posle oko tri kilometra vožnje nasipom spustili se do reke. Tu nas je čekao veliki limeni čamac u koji smo se ukrcali i pošli uzvodno. Dok smo plovili, obratio sam pažnju na njihov pribor. Obojica su poneli po dva kasting štapa sa multiplikatorima, različite dužine i snage (po jedan od oko 2,15 m i težine bacanja do 80 g, te po jedan od 2,4 m, t.b. 100 g), što kako ću kasnije videti nije nimalo slučajno, ali je Gile imao i jedan sa stacionarnom mašinicom – da se nađe ako zatreba.
STALI SMO NAJPRE u jednom limanu, iza oborenog stabla, kako bismo ulovili kedere. Dok su sklapali čerenac, Zoki i Gile su u nekoliko navrata u kontekstu koji nije za novine pomenuli onog ko je zabranio upotrebu mrežice za lov ribica za mamac, a što oni, kao ni ma koji drugi rekreativni ribolovac koji je to pomagalo koristio, ne mogu da razumeju. Srećom, kedera na Tisi ima u velikom broju, pa smo brzo ulovili količinu dovoljnu za celodnevno pecanje. Nastavili smo čamcem još oko kilometar, a onda smo stali i vezali se za jedno od tri stabala pala jedno uz drugo, kojima je iz vode virila tek poneka grana.
»Ovde je dubina oko sedam metara«, rekao mi je Gile, »a dole je neviđeni krš. Zato i ima smuđa.« Nismo još ni okačili kedere na udice, a sa obale smo začuli glas jednog Giletovog drugara, koji je čekao šarana... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 440-)