Moderni ribolova hranilicom i štapovima sa osetljivim vrhovima od punog materijala najčešće podrazumeva česta zabacivanja tokom pecanja, brojne udarce te veliki broj uhvaćenih jedinki. Međutim, postoje i neke situacije u kojima se fider tehnikom peca sporo, uz mali broj zabačaja i dugo čekanje na javljanje ribe – baš takvim pristupom naš saradnik lovio je početkom oktobra i kapitalne mrene
Niska i izuzetno bistra voda krajem septembra i početkom oktobra učinila je da slaba bude aktivnost većine vrsta riba – saglasna je većina ribolovaca koji su u tom periodu izlazili na Južnu Moravu, a njih je bilo veoma mnogo. Moje kolege i ja probali smo u par navrata da pecamo pred sam mrak i da na plovkaroške sisteme sa svetlećim ampulama hvatamo šljivara, u čemu smo ranijih godina u ovo doba imali uspeha kada su uslovi bili slični ovim. I bilo je nekih rezultata, ali slabih, pa smo od toga odustali, a ja sam rešio da pokušam da lovim krupnu mrenu stacionarnim (dubinskim) metodom, i to »u čelopek« kako mi južnjaci kažemo (tj. u najtoplijem delu dana, oko podneve, kad je sunce najjače).
IZABRAO SAM DEO REKE KOD SELA Lokošnica, i to poziciju poznatu pre svega po tome što ima velikih dubina, koje su i po minimalnom vodostaju dovoljne da u njima komotno žive veliki somovi, a kraj njih i kapitalne mrene i deverike, od kojih one najveće imaju i preko 5 kilograma.
Za ovu ekstremnu varijantu fider ribolova odabrao sam štap Shimano Beastmaster, dužine 3,6 m i deklarisane težine bacanja do 90 g, na koji sam namontirao izmenljivi vrh snage 56 g (2 oz), a na mašinicu veličine 4000 (po Shimanu) namotao sam najlon debljine 0,25 mm. Procenio sam da će kavezna hranilica u obliku tunela, sa kramponima i olovnim otežanjem od 40 g, biti dovoljna da brzo spusti primamu na dubinu od 3 m i da tu ostane na mestu na koje padne, a sistem sam kompletirao 50 cm dugim predvezom od najlona debljine 0,14 mm, na čijem je kraju bila udica Gamakatsu 2210B, veličine 14.
PRIMAMU SAM PRAVIO OD 1 KG HRANE Van den Ende River Ace, 2 kg teške zemlje i jednog litra crvića, što je više nego dovoljno za poludnevno pecanje u situaciji kada je riba slabo aktivna, pa nema potrebe da se mnogo hrani i često »prezabacuje«, tim pre što se na ovom terenu ne javlja sitna bela riba, koja bi pokupila hranu i »čačkala« mamac. U ovakvom pecanju mrene ranijih godina najbolje sam prolazio kada sam na udicu kačio snop od tri mesna crva ili nešto više, pa sam se toga držao i ovog puta.
Svitanje se pokazalo kao totalno neproduktivno, pa smo brzo odustali od »vampirskog« ustajanja i izlaženja na vodu i počinjali sa ribolovom oko 10 č, dok smo završavali oko 17 č, a onih par udaraca, koliko ih je najčešće bilo za dan, uglavnom smo imali u periodu od 13 do 14 č, uz mala odstupanja. Zbog kolega koje se pitaju u čemu je draž fider pecanja sa tako malo dešavanja moram da naglasim da je većina riba vrlo krupna, pa je svaka borba veoma uzbudljiva a neretko se završi i kidanjem. Jedno spektakularno imao je neki dan pre slanja ovog teksta moj drug koji je dobio mrenu od preko 5 kg i nekoliko puta je neuspešno pokušavao da je ubaci u meredov pre nego što mu je pokidala predvez, a događa se i da snop crvića uzme šaran divljak, koji tanak najlonski predvez najčešće pokida kao od šale.
OVAKVO PECANJE MRENE EKSTREMNO je po tome što dugo nema nikakve akcije, tj. vrhovi zabačenih štapova i po nekoliko sati stoje potpuno nepomično, ali pritom moramo sve vreme biti na oprezu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 595-)
