Ni od najjačeg riboovačkog čvora nećemo imati nikakve koristi ako cug ribe prestane dok mi prevezujemo pokidani sistem. Zato nije loše znati i neke čvorove koji nisu izuzetno velike nosivosti ali su dovoljno jaki da mogu da izdrže i veliku ribu, a u uz to se vezuju za tili čas, pa nam mogu biti od velike koristi kad je potrebno da se što pre »vratimo u igru«
Nedavno sam se malo nakon svitanja našao na vodi dok je spoljašnja temperatura još bila ispod nule, a uz to je duvao severni vetar, tako da je subjektivni osećaj hladnoće bio još veći. Kako suprotno svojim navikama nisam još kod kuće provukao osnovnu strunu kroz karike, te potom za nju privezao monofilni predvez i na njegov kraj fiksirao kopču, morao sam da to uradim na licu mesta, a to nije bilo nimalo lako, jer su prsti počeli da mi se koče i pre nego što sam završio prvu fazu operacije (provlačenje strune), za kojom su sledile dve još delikatnije, pa sam bezmalo odmah zažalio što sam tako nepripremljen krenuo u ribolov. No to me je i podsetilo na jedno staro i vrlo praktično rešenje za ovakve situacije, ali i za sve druge u kojima nam je potrebno da brzo formiramo sistem (npr. kada pokidamo varalicu tokom intenzivnog cuga grabljivica za koji možemo osnovano pretpostaviti da će se uskoro završiti, pa nam je bukvalno svaki sekund važan).
Najkraće rečeno, vreme pravljenja novog sistema maksimalno skraćujemo tako što kod kuće odredimo dužinu budućeg monofilnog predveza, odsečemo potrebno parče i navežemo kopču na njegov budući prednji kraj (foto 1), pa ga onda samo spojimo sa osnovom (pletenicom) najjednostavnijim čvorom namenjenim povezivanju dveju struna – trostrukim hirurškim čvorom, kao što je prikazano u foto-stripu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 599-)