Samo dan nakon što je na Savi uhvatio smuđa od oko 8 kg, vrsni varaličar je još jednom izašao na vodu i kada se već spremao za povratak kući ulovio je mužjaka smuđa kakav decenijama nije evidentiran u evropskim vodama
Među ribolovcima postoji verovanje da neki od nas imaju specifičnu energiju kojom privlače ribe i zbog toga imaju više sreće pa i uspeha od ostalih. Možda je takav slučaj i sa mnom, premda nisam sasvim siguran u to; sreća svakako jeste značajan faktor, ali nema spora oko toga da višegodišnje iskustvo u ribolovu kombinovano s velikim trudom uglavnom daje dobre rezultate. Tako je bilo i krajem decembra 2023, kada sam se posle dvogodišnje pauze u pecanju smuđa (tokom koje sam samo u par navrata izašao na soma) u dva uzastopna dana na Savi kod Obrenovca podsećao kako je to tražiti »staklenookog«.
U PONEDELJAK, 25. DECEMBRA, KADA sam prvi put izašao na nju, Sava je bila izrazito visokog vodostaja, prilično neuobičajenog za ovo doba godine, a vreme je više ličilo na proleće nego zimu. Boja vode bila je beličasta, što bi se reklo – savršena za pecanje smuđa, a temperatura joj je bila oko 8º C. Po navici, nakon tog prvog pogleda na reku, u glavi sam prečešljao sve okolne terene na kojima znam da bi u takvim uslovima smuđ mogao da se nalazi. Nesumnjivo je negde uz obalu – zaključio sam, jer tok je u tom momentu bio jak – i svakako je tamo gde je ona viša (pa voda nije mnogo razlivena) i gde ima ponešto »kršića« (potopljenog granja) u priobalju.
DESETAK KILOMETRA UZVODNIJE OD mesta gde držim čamac krio se upravo takav teren, na kojem sam i ranijih godina pod istim ili sličnim uslovima lovio ribu. Znao sam da moram ići redom uz obalu, »češljajući« svako izgledno mesto, i to samo sa po nekoliko zabačaja. Kada istražujem tako veliki teren, tj. kada tražim ribu a nisam siguran gde je trenutno ima, gledam da u što kraćem vremenu pretražim što više pozicija, pa se ne zadržavam previše ni na jednoj od njih. Za to je skoro svuda dovoljno od 5 do 7 hitaca, a ako su uslovi za ribolov dobri, smuđ će se u većini slučajeva javiti u tih prvih nekoliko zabačaja, veoma često i na prvi.
POŠTO SAM PROMENIO 5-6 IZGLEDNIH pozicija na kojima se ništa nije desilo, stao sam čamcem na sledeću u nizu i vezao se za granu nadvijenu nad vodom. Već na prvi zabačaj nizvodno, kada je varalica bila na pola puta do čamca, imao sam strahovit udarac uz samo potopljeno granje, na 13 cm dug šed Profi Blinker Riptor u fluozelenom dekoru, montiran na udicu sa džig glavom težine 20 g. Nakon kontre, štap ostaje u mestu, a riba se lenjo kreće otresajući glavom. Struganje zubima po struni mi govori da je krupna i da je dobro progutala varalicu (a koliko je duboko bila vidi se na jednoj od kasnije napravljenih fotografija). Posle dva-tri minuta zamaranja, na površini pored čamca pojavljuje se prekrasan smuđ. Lagano ga prihvatam i vadim iz vode, a vaga pokazuje da ima tačno 8 kg. Za taj dan to je bilo jedino dešavanje, iako sam nakon toga promenio više pozicija.
PUN UTISAKA, 26. DECEMBRA (na rođendan), izašao sam na vodu u euforičnom raspoloženju. Naravno, najpre sam stao na poziciju na kojoj sam ulovio onog smuđa, ali to nije donelo rezultat, pa sam planski počeo da »češljam« mesta uzvodno od poslednjeg na kom sam prethodnog dana završio pecanje. Nakon više promena pozicija i nekoliko sati ribolova bez dešavanja bio sam prilično izmoren. Već je bilo 15,30 č, tako da je do smrkavanja preostajalo šezdesetak minuta, ali je vreme bilo lepo i sunčano, kao i dan ranije, pa nisam žurio kući. Uskoro su do mene doplovila dvojica bliskih drugara i kolega ribolovaca, koji su se vezali čamcem za moj, pa smo narednih petnaestak minuta proveli razmenjujući utiske sa vode, te sam od njih saznao da tog dana nisu prošli ništa bolje od mene. Potom sam digao sidro, rešivši da pred polazak kući probam da zabacim na samo još jednu poziciju u drugoj obali, prekoputa one na kojoj sam do tada bio, tek da ne bude da nisam probao još negde. Kolege su ostale uz desnu obalu, u nadi da će možda biti bolje sreće nego do tada.
USIDRIO SAM SE NA DESETAK METARA OD obale i malo uzvodno od povećeg krša, a kolege su bile tačno naspram mene. Na kopču sam okačio džig udicu sa olovnom glavom od 30 g, na kojoj je bio ranije nabodeni šed... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 602-)