Dozvola za ribolov ili za ribokrađu

O to­me ko sve u Sr­bi­ji po sa­da­šnjim pro­pi­si­ma mo­že da se pro­fe­si­o­nal­no ba­vi lo­vom ri­be i da li je to nor­mal­no i ra­ci­o­nal­no sa sta­no­vi­šta za­šti­te i odr­ži­vog ko­ri­šće­nja ri­bljeg fon­da

Ini­ci­ja­ti­va apa­tin­skih ri­bo­lo­va­ca o za­bra­ni pri­vred­nog ri­bo­lo­va na nji­ho­vom pod­ruč­ju, ko­ju je lo­kal­na sa­mo­u­pra­va svo­je­vre­me­no po­dr­ža­la a sa­da i po­no­vo po­kre­nu­la svo­jim do­pi­som (ob­ja­vlju­je­mo ga na ovoj stra­ni), do­bar je po­vod da na­pi­še­mo ne­što o pri­vred­nom ri­bo­lo­vu i o to­me ka­ko se ko­ri­sni­ci pre­ma nje­mu od­no­se, kao i o ne­kim manj­ka­vo­sti­ma u za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi, ko­je stva­ra­ju pro­stor za pro­ble­me i ne­su­gla­si­ce.

Zbog či­ta­la­ca ko­ji u ovu ma­te­ri­ju ni­su naj­bo­lje upu­će­ni, evo naj­pre ne­kih osnov­nih či­nje­ni­ca. Na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, pri­vred­ni ri­bo­lov (tj. lov ri­be na­me­nje­ne sta­vlja­nju u pro­met) do­zvo­ljen je sa­mo na Du­na­vu, Ti­si i Sa­vi. Uslo­vi­ma pro­pi­sa­nim Za­ko­nom o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, tu de­lat­nost mo­gu oba­vlja­ti za nju re­gi­stro­va­na pri­vred­na dru­štva od­no­sno pred­u­zet­ni­ci, ko­ji mo­ra­ju bi­ti upi­sa­ni u Re­gi­star pri­vred­nih ri­ba­ra (na šta sti­ču pra­vo po­la­ga­njem struč­nog is­pi­ta), te ko­ji ima­ju ugo­vor sa ko­ri­sni­kom ri­bar­skog pod­ruč­ja i go­di­šnju do­zvo­lu. Broj do­zvo­la za sva­ko ri­bar­sko pod­ruč­je, od­no­sno nje­gov deo, od­re­đu­je ko­ri­snik, u skla­du s Pro­gra­mom upra­vlja­nja, na ko­ji sa­gla­snost mo­ra da­ti re­sor­no mi­ni­star­stvo od­no­sno po­kra­jin­ski se­kre­ta­ri­jat za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.

Sta­vom 7 čla­na 35 go­re­po­me­nu­tog za­ko­na pred­vi­đe­no je: »Go­di­šnja do­zvo­la za pri­vred­ni ri­bo­lov od­u­zi­ma se li­cu ko­je pre­sta­ne da is­pu­nja­va uslo­ve za oba­vlja­nje pri­vred­nog ri­bo­lo­va, ako se utvr­di da je do­zvo­la iz­da­ta na osno­vu ne­tač­nih po­da­ta­ka ili ako to li­ce pri­vred­ni ri­bo­lov oba­vlja su­prot­no od­red­ba­ma ovog za­ko­na«. Na taj stav za­ko­na, kao na­vod­no vr­lo efi­ka­sno sred­stvo za pre­ven­ci­ju kri­vo­lo­va na na­šim ri­bo­lov­nim vo­da­ma, pred­stav­ni­ci Aso­ci­ja­ci­je ala­sa Sr­bi­je re­dov­no su se po­zi­va­li mi­nu­lih go­di­na ka­da bi pred­stav­ni­ci re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca uka­zi­va­li na ne­za­ko­ni­to po­na­ša­nje po­je­di­nih pri­vred­nih ri­ba­ra na raz­li­či­tim pod­ruč­ji­ma. Re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov­ci uka­zi­va­li su, s dru­ge stra­ne, na manj­ka­vost re­še­nja po kom ne­ma za­kon­skih pre­pre­ka da i li­ca osu­đi­va­na za kri­vo­lov i pri­vred­ni ri­ba­ri ko­ji­ma bi u jed­noj go­di­ni bi­la od­u­ze­ta do­zvo­la zbog kr­še­nja pro­pi­sa iz­va­de do­zvo­lu za pri­vred­ni ri­bo­lov već na­red­ne go­di­ne. A do ka­kvih sve ne­lo­gič­no­sti mo­že do­ve­sti baš taj deo za­ko­na, od­lič­no se vi­di iz sle­de­ća dva pri­me­ra: je­dan po­ka­zu­je da ima onih ko­ji sma­tra­ju da ni­je pri­hva­tlji­vo one­mo­gu­ći­ti li­ca osu­đi­va­na za de­la pro­tiv Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da ili za na­pad na slu­žbe­no li­ce (ri­bo­ču­va­re) da se ba­ve ri­ba­re­njem, a dru­gi po­ka­zu­je da baš ta­kvi kod ne­kih ko­ri­sni­ka mo­gu bez pro­ble­ma da iz­va­de do­zvo­lu za pri­vred­ni ri­bo­lov.

Da bu­de­mo pre­ci­zni i di­rekt­ni, Ri­bo­lo­vač­ki sa­vez Voj­vo­di­ne, u skla­du sa za­kon­skim mo­guć­no­sti­ma, a na osno­vu pro­ce­ne pri­ti­ska na ri­blji fond de­la Ti­se ko­jim upra­vlja (od gra­ni­ce s Ma­đar­skom do Be­čej­ske bra­ne), od­lu­čio je da broj iz­da­tih do­zvo­la za pri­vred­ni ri­bo­lov na toj re­ci za 2024. go­di­nu sma­nji sa 14 na 10 (od­ri­ču­ći se ta­ko ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da di­na­ra pri­ho­da). Da bi omo­gu­ći­li po­šte­nim ri­ba­ri­ma da u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji ima­ju re­al­nu mo­guć­nost da do­đu do do­zvo­la, iz RSV-a su op­štim uslo­vi­ma kon­kur­sa, pred­vi­đe­nim Za­ko­nom o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, do­da­li još dva čla­na, tj. pro­pi­sa­li da su oni ko­ji kon­ku­ri­šu za oba­vlja­nje de­lat­nost pri­vred­nog ri­bo­lo­va na tom te­re­nu du­žni da pod­ne­su i: 

1) od nad­le­žnog su­da iz­da­to uve­re­nje da ni­su pod is­tra­gom za pre­kr­šaj­no de­lo de­fi­ni­sa­no Za­ko­nom o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, uklju­ču­ju­ći i član 22.stav 1.tač­ka 15. – »Spre­ča­va­nje ri­bo­ču­va­ra u iz­vr­ša­va­nju ovla­šće­nja pro­pi­sa­nih čla­nom 14 za­ko­na«;

2) od nad­le­žne po­li­cij­ske upra­ve iz­da­to uve­re­nje o neo­su­đi­va­no­sti u pret­hod­nih pet go­di­na za de­la »ne­za­ko­nit ri­bo­lov« (član 277 KZ) i »na­pad na slu­žbe­no li­ce u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti« (član 323 KZ).

Sa stra­ne gle­da­no, bi­lo bi sa­svim lo­gič­no da Aso­ci­ja­ci­ji ala­sa Sr­bi­je ta­kvi uslo­vi kon­kur­sa od­go­va­ra­ju, jer se nji­ma eli­mi­ni­še mo­guć­nost da ne­ki sa­ve­stan član tog udru­že­nja osta­ne bez do­zvo­le za ri­ba­re­nje za­to što je ista u okvi­ru pro­pi­sa­ne kvo­te pri­pa­la ne­ko­me ko je osu­đi­van za ri­bo­kra­đu i na­pad na ri­bo­ču­va­re. Ali, za­ču­do, osim po­je­di­nih ri­ba­ra, ko­ji zbog sma­nje­nja bro­ja ala­sa na Ti­si i po­me­nu­tih uslo­va kon­kur­sa ni­su »pro­šli«, Po­kra­jin­skom se­kre­ta­ri­ja­tu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne se na uslo­ve kon­kur­sa, ka­ko smo ne­zva­nič­no sa­zna­li, ža­li­la baš Aso­ci­ja­ci­ja ala­sa. Prav­de ra­di, mo­ra se pri­zna­ti da je tač­no da ona dva ci­ti­ra­na uslo­va ni­su eks­pli­cit­no pro­pi­sa­na Za­ko­nom (o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da). Ali ko­li­ko mi se či­ni oni ni po če­mu ni­su u ne­skla­du s njim, a u naj­ma­nju je ru­ku čud­no to da esnaf­skom udru­že­nju ri­ba­ra, ko­je se de­kla­ra­tiv­no za­la­že za po­što­va­nje pro­pi­sa, sme­ta to što se po­o­štre­nim uslo­vi­ma kon­kur­sa baš po­šte­nim ri­ba­ri­ma da­je pred­nost u si­tu­a­ci­ji u ko­joj se broj do­zvo­la sva­ka­ko sma­nju­je u od­no­su na do­sa­da­šnji.

U dru­gom slu­ča­ju, je­dan ko­ri­snik ri­bar­skog pod­ruč­ja na kom je do­zvo­lje­no oba­vlja­nje pri­vred­nog ri­bo­lo­va iz­dao je go­di­šnju do­zvo­lu li­cu ko­je je, na­kon što je za­te­če­no u ne­le­gal­nom lo­vu ri­be, iz svog čam­ca s upa­lje­nim mo­to­rom iz­ba­ci­lo ri­bo­ču­va­ra i po­tom ga čam­cem uda­ri­lo, na­nev­ši mu te­le­sne po­vre­de, o če­mu su svo­je­vre­me­no iz­ve­sti­li broj­ni me­di­ji, pa i Ri­bo­lov. Na­rav­no, uko­li­ko kon­kret­na oso­ba is­pu­nja­va uslo­ve za ba­vlje­nje pri­vred­nim ri­bo­lo­vom, ni­je pro­tiv­za­ko­ni­to iz­da­ti joj do­zvo­lu, ali mi­slim da ne mo­ram ni da na­pi­šem da ta­kva od­lu­ka da­je ri­bo­lov­ci­ma i po­me­nu­tom ri­bo­ču­va­ru i nje­go­vim ko­le­ga­ma kao i svim po­šte­nim ri­ba­ri­ma u Sr­bi­ji za pra­vo da se pi­ta­ju da li se ri­bo­kra­đa i na­sil­no po­na­ša­nje pre­ma ri­bo­ču­va­ri­ma u ovoj ze­mlji is­pla­te i da li je nor­mal­no da za­kon do­zvo­lja­va da ne­ko s ta­kvim do­si­je­om bez pro­ble­ma va­di do­zvo­lu.

U sva­kom slu­ča­ju, ka­da se ova­kve stva­ri ima­ju u vi­du, ini­ci­ja­ti­va apa­tin­skih ri­bo­lo­va­ca i op­šti­ne Apa­tin, kao i re­še­nje ko­je je pri­me­nio RSV, de­lu­ju još ra­ci­o­nal­ni­je, ovo dru­go ma­kar uto­li­ko što omo­gu­ća­va da se ži­to lak­še odvo­ji od ku­ko­lja, tj. da lju­de ko­ji po­šte­no lo­ve ri­bu, bi­lo da to ra­de ra­di re­kre­a­ci­je ili za­to što im je to pro­fe­si­ja, dr­ža­va za­šti­ti od onih ko­ji lo­še za­kon­sko re­še­nje ko­ri­ste da bi pro­fi­ti­ra­li pri­sva­ja­ju­ći za se­be op­šte pri­rod­no do­bro, a pri­tom u ne­kim slu­ča­je­vi­ma ne pre­za­ju­ći ni od na­si­lja.

A sve ovo, na­rav­no, ak­tu­e­li­zu­je i odav­no sa vi­še stra­na su­ge­ri­sa­ne iz­me­ne Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, ko­ji­ma bi se pred­vi­de­la mo­guć­nost da se oni­ma ko­ji ga kr­še iz­ri­ču i ka­zne­ne me­re pri­vre­me­ne od­no­sno traj­ne za­bra­ne va­đe­nja do­zvo­le, ka­ko za pri­vred­ni ri­bo­lov ta­ko i za re­kre­a­tiv­ni, što bi bar deo ri­bo­kra­di­ca i na­sil­ni­ka sva­ka­ko na­te­ra­lo da se do­bro za­mi­sle pre ne­go što ne­što po­ku­ša­ju, a iz­ve­sno je da bi ne­ke i od­vra­ti­lo od ono­ga što tre­nut­no ra­de uz sve­sni ri­zik od ma­lih ka­zni. (-Tekst ob­ja­vljen u li­stu Ri­bo­lov br. 604-)