Brzo tonjenje i mala tegljivost

Kao osnov­na stru­na u fi­der ri­bo­lo­vu da­le­ko naj­vi­še se ko­ri­sti naj­lon (to­nu­ći), ne­što re­đe upre­de­na stru­na, a naj­ma­nje flu­o­ro­kar­bon. Ovom de­lu pri­bo­ra po­sve­ti­li smo u na­šem felj­to­nu po­seb­nu pa­žnju jer od nje­go­vih ka­rak­te­ri­sti­ka mo­že i pre­sud­no za­vi­si­ti naš uspeh 

U fi­der ri­bo­lo­vu za osnov­nu stru­nu (onu ko­ja se na­mo­ta­va na ma­ši­ni­cu) ko­ri­ste se naj­lon, ple­te­ni­ca (tj. upre­de­na ili sto­plje­na vi­še­nit­na stru­na) ili (naj­re­đe) flu­o­ro­kar­bon. Zbog spe­ci­fič­no­sti teh­ni­ke neo­p­hod­no je da stru­na, bi­lo da je mo­no­fil­na ili sa­sta­vlje­na od vi­še ni­ti, br­zo to­ne. Tu oso­bi­nu ima­ju naj­lo­ni ve­li­ke spe­ci­fič­ne te­ži­ne, ko­ji su de­kla­ri­sa­ni kao to­nu­ći (eng. »sin­king«). Na­rav­no, ne­moj­te oče­ki­va­ti da to­nu stre­lo­vi­to, po­put, pri­me­ra ra­di, če­lič­ne ži­ce, ali bi to ipak tre­ba­lo da či­ne znat­no br­že od stan­dard­nih naj­lo­na.

NAJ­LO­NI SA OZNA­KOM »FE­E­DER« na špul­ni, ko­ji pri­tom ni­su eks­pli­cit­no de­kla­ri­sa­ni kao to­nu­ći, za­pra­vo su sa­mo ma­lo kva­li­tet­ni­ji »obič­ni« naj­lo­ni, pre­te­žno ma­nje te­glji­vo­sti, i u ve­ći­ni slu­ča­je­va, uko­li­ko ih na­mo­ta­mo na špul­nu če­kr­ka, ne­će nam pru­ži­ti ono što oče­ku­je­mo od stru­ne ko­ju ko­ri­sti­mo za mo­der­ni ri­bo­lov s hra­ni­li­com. Mo­gu se, da­ka­ko za pe­ca­nje na fi­der upo­tre­blja­va­ti i stan­dard­ni naj­lo­ni i ple­te­ni­ce, ali tre­ba ima­ti u vi­du da su nji­ho­ve to­nu­će ka­rak­te­ri­sti­ke iz­u­zet­no lo­še, ta­ko da će­mo ima­ti pro­ble­ma u svim si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je neo­p­hod­no da što br­že po­to­pi­mo stru­nu – pri pe­ca­nju na te­ku­ćoj vo­di, ka­da du­va ve­tar, za­tim na ve­li­koj du­bi­ni ili da­lji­ni, ka­da ri­ba na­pa­da ma­mac u pro­pa­da­nju, pri ri­bo­lo­vu s lak­šim hra­ni­li­ca­ma itd.

Po­sto­ji jed­no­sta­van na­čin da uči­ni­mo da stan­dard­ni naj­lon ne­ko vre­me br­že to­ne. Do­volj­no je da ga na pla­stič­nom ka­le­mu na kom smo ga ku­pi­li ve­če pre pe­ca­nja po­to­pi­mo u vo­du s bla­gim ras­tvo­rom de­ter­džen­ta za su­do­ve, osta­vi­mo ta­ko pre­ko no­ći, i on­da na­mo­ta­mo na če­krk. Po­tom to­kom ri­bo­lo­va naj­lon pe­ri­o­dič­no tre­ba da pr­ska­mo tim ras­tvo­rom ili spe­ci­jal­nim spre­jom za od­ma­šći­va­nje naj­lo­na, ko­ji u po­nu­di ima­ju po­je­di­ne fir­me (pre sve­ga one sa asor­ti­ma­nom za tak­mi­čar­ski ri­bo­lov). Ali re­al­no od ta­ko tre­ti­ra­nog naj­lo­na ne tre­ba oče­ki­va­ti ču­da, već sa­mo bla­go po­bolj­ša­nje br­zi­ne to­nje­nja. A pre­po­ru­ču­je se da na isti na­čin pe­ri­o­dič­no tre­ti­ra­mo i to­nu­će naj­lo­ne, u ci­lju od­stra­nji­va­nja ma­sno­ća i dru­gih ne­či­sto­ća ko­je po­ve­ća­va­ju plov­nost i ta­ko uspo­ra­va­ju po­ta­pa­nje si­ste­ma.

OSNOV­NI NAJ­LON JE, INA­ČE, IZ­U­ZET­NO va­žan i ose­tljiv deo pri­bo­ra i za­to je neo­p­hod­no bi­ra­ti što kva­li­tet­ni­je i pro­ve­re­ne pro­iz­vo­de. Naj­če­šće se upo­tre­blja­va­ju naj­lo­ni preč­ni­ka od 0,16 do 0,28 mm. Za ve­o­ma fi­ni ri­bo­lov, pre sve­ga on­da ka­da se pe­ca iz­ra­zi­to sit­na ri­ba, upo­tre­blja­va se naj­lon de­blji­ne 0,16 mm, za lov ri­ba sred­nje ve­li­či­ne i za ve­ći­nu uslo­va ko­ji vla­da­ju na na­šim vo­da­ma – onaj od 0,18 ili 0,20 mm, a za ve­će iza­zo­ve, tj. za pe­ca­nje na te­re­ni­ma sa vi­še pre­pre­ka, na sred­nje ve­li­kim ili ve­li­kim re­ka­ma, za­tim pri ko­ri­šće­nju te­žih hra­ni­li­ca (sa 50 g ote­ža­nja ili vi­še), za lov krup­ne ri­be i me­tod-fi­der pri­stup – onaj od 0,22 do 0,28 mm. Na­rav­no, mo­gu se ko­ri­sti­ti i naj­lo­ni ve­ćeg preč­ni­ka, ako je to neo­p­hod­no, ali u tom slu­ča­ju mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na o to­me da ne pre­op­te­re­ti­mo osta­tak pri­bo­ra, jer s de­be­lim naj­lo­nom pre­ve­li­ke sna­ge u od­no­su na štap i ma­ši­ni­cu mo­že do­ći do nji­ho­vog ošte­će­nja, a sa znat­ni­jim po­ve­ća­njem preč­ni­ka naj­lo­na ne­mi­nov­no će nam za­ba­ča­ji bi­ti ne­što kra­ći.

NO­SI­VOST NAJ­LO­NA NA­VE­DE­NU NA PA­KO­VA­NJU tre­ba shva­ti­ti re­la­tiv­no, jer ne­ma je­din­stve­nog oba­ve­zu­ju­ćeg na­či­na me­re­nja. Čak i da za­ne­ma­ri­mo ne­po­bit­nu či­nje­ni­cu da mno­ge fir­me sve­sno na­vo­de ne­tač­ne de­blji­ne i no­si­vost, pro­blem za kup­ce pred­sta­vlja to što ne­ki na­vo­de li­ne­ar­nu no­si­vost (bez čvo­ra), dru­gi onu na čvo­ru, a tre­ći tzv. re­al­nu no­si­vost (ko­ju ne­ki ozna­ča­va­ju slo­vi­ma FT, što je skra­će­ni­ca od »fish test«, tj. »test na ri­bi«), ko­ja bi tre­ba­lo da uka­zu­je ko­li­ko je te­šku ri­bu na­vod­no mo­gu­će iz­va­di­ti.

Da ne bu­de ne­spo­ra­zu­ma, če­sto se po­gre­šno tu­ma­či da ni na jed­nu stru­nu ne mo­že­mo iz­va­di­ti te­žu ri­bu od no­si­vost ko­ju pro­iz­vo­đač na pa­ko­va­nju na­vo­di kao mak­si­mal­nu, a to je da­le­ko od isti­ne. Na­i­me, iako je te­ško na­ći naj­lon (ili ma ko­ju dru­gu ri­bo­lo­vač­ku stru­nu) ko­ji ne bi pu­kao ka­da bi­smo na nje­ga oka­či­li te­ret jed­nak nje­go­voj na­vod­noj no­si­vo­sti, isto­vre­me­no iole is­ku­san i smi­ren ri­bo­lo­vac na neo­šte­će­nu i ne pre­vi­še sta­ru stru­nu mo­že iz­va­di­ti iz vo­de i ri­bu ne­ko­li­ko pu­ta te­žu od na­vod­ne no­si­vo­sti nje­go­ve stru­ne. To je mo­gu­će za­to što je ri­ba u vo­di zbog si­le po­ti­ska lak­ša, za­tim za­to što nje­no te­lo pru­ža pro­men­ljiv ot­por, a u ob­zir tre­ba uze­ti i amor­ti­za­ci­ju ko­ju da­ju štap, dril na ma­ši­ni­ci i is­te­za­nje stru­ne. Da bu­dem po­šten, i ja sam sma­trao da de­kla­ri­sa­na no­si­vost naj­lo­na ma­kar pri­bli­žno go­vo­ri o mak­si­mal­noj te­ži­ni ri­be ko­ju mo­že­mo za­mo­ri­ti i iz­va­di­ti ko­ri­ste­ći tu stru­nu, sve dok ni­sam ulo­vio ne­ko­li­ko ša­ra­na te­ških pre­ko 10 kg na naj­lon preč­ni­ka 0,18 mm či­ja je de­kla­ri­sa­na no­si­vost bi­la oko 4 kg.

NI­SAM NI­MA­LO SLU­ČAJ­NO U PRET­HOD­NOM pa­su­su po­me­nuo »ne pre­vi­še sta­ru stru­nu«, jer i sam pro­tok vre­me­na mo­že bi­ti zna­ča­jan fak­tor sma­nje­nja no­si­vo­sti i me­nja­nja dru­gih bit­nih od­li­ka stru­na, i to pre sve­ga naj­lo­na i flu­o­ro­kar­bo­na. Na­i­me, mo­no­fil mo­že u ve­li­koj me­ri iz­gu­bi­ti svo­je fa­brič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke i bez upo­tre­be, sa­mo usled... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 606-)