Prethodne godine štuka je čak i neočekivano dobro radila na Tamišu, Dunavu i Savi. Sudeći po dešavanjima u poslednjih nekoliko sedmica na raznim terenima, pa i na Savi četrdesetak kilometara uzvodno od Beograda, ova sezona bi mogla biti slična
Krajem aprila su bucov i smuđ bili u zabrani (za smuđa je ona završena 30. aprila, dok za bucova traje sve do 15. juna), a bandar (kog posebno volim da pecam) veoma je loše radio i u Beogradu i na svim vodama nekoliko desetina kilometara unaokolo. Zato prijatelj i kolega po ribolovačkoj strasti Marko Božović nije uopšte morao da me ubeđuje da odemo na Savu uzvodno od Obrenovca kako bismo na fini pribor (tačnije ultralajt pristupom) probali da pecamo štuku. On te terene izuzetno dobro poznaje jer tu ima vikendicu, a prošle godine je na njima s nekoliko kolega u više navrata odlično prošao. Mrest štuke očigledno je poslednjih sezona bio uspešan, tako da je bilo dosta ulova 2023, te smo se nadali da bi ih moglo biti i sada.
S RIBOLOVOM SMO TOG PRELEPOG nedeljnog jutra počeli na savskom rukavcu kod sela Ušće, čija nam je mirna voda delovala vrlo obećavajuće. Ja sam poneo dvodelni štap Sakura Trinis, dužine 2,33 m, deklarisane težine bacanja 5–21 g i ne previše brze akcije. Njime obično bacam manje voblere, s kojima sam i ovog puta počeo da pretražujem teren. Međutim, brzo sam procenio da štuka nije zainteresovana za voblere, pa sam prešao na male silikonce, što se odmah pokazalo kao dobra odluka jer mi je već prvi zabačaj Relax Kopyto šeda dužine 5 cm doneo udarac i ulov štukice ispod mere, koju sam brzo slikao a onda i oslobodio udice zakačene za ivicu usta i trenutak kasnije vratio u vodu. Ubrzo je i Marko, koji je pecao svojim omiljenim ultralajt štapićem Favorite X1, dužine 1,8 m i t.b. 0,5–5 g, ulovio štuku slične veličine, na Relax Twister bele boje (jedan od njegovih aduta za lov štuke), pa smo se ponadali da je to početak cuga. No brzo su se naše nade izjalovile jer se neko vreme više ništa nije dešavalo.
U želji da proverim da možda ipak nisam pogrešio i prebrzo prešao sa voblera na »gumice«, okačio sam na kopču na kraju strune 27 mm dug i 4 g težak voblerčić Biberče, našeg druga Jovana Lepenca. To mi je uskoro donelo jak udarac, nakon kog je riba krenula u neočekivano snažan beg, pa je čak kočnica moje mašinice Sakura Luma 4000 počela malo da proklizava. Posle kratke borbe u mojoj ruci bio je lep klen, s kojim me je Marko par puta fotografisao pre nego što smo ovog nezvanog gosta vratili.
NO KAKO SE ŠTUKA VIŠE nije javljala, a klena nismo hteli da jurimo budući da je u zabrani, malo nakon tog mog neočekivanog ulova premestili smo se nešto nizvodnije, na »živi« tok Save, u nadi da će tu štuka biti zainteresovanija za jelo. Iznenadila nas je velika providnost vode, ali se brzo pokazalo da to štuki odgovara (što uopšte nije neuobičajeno). Ja sam bacao male šedove montirane na džig udicu sa olovnom glavom od 3 grama, dok je Marko počeo s tvisterom da bi nešto kasnije i on prešao na šediće od 6-7 cm.
Usledili su prvi udarci, promašaji i par spadanja, ali smo brzo »namestili« ruke i za nešto više od sata obojica uhvatili dvocifreni broj riba.
SKORO SVE TE ULOVE ostvarili smo na isti način... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 610-)