Lov bucova na samoj površini je atraktivan i uzbudljiv čak i kada se love samo sitne jedinke, a kada jedan za drugim na »zare«, popere i slične varalice počnu svaki čas da se zaleću krupniji komadi, onda je istinsko uživanje. Ali daleko od toga da je uspeh u ovakvom varaličarenju zagarantovan; naprotiv, o mnogo toga moramo voditi računa i pritom biti spremni na dugo pecanje i često menjanje mamaca i prezentacije dok ne nađemo dobitnu kombinaciju
U najtoplijem delu godine temperatura vode naših ravničarskih reka ume da bude i preko 27 stepeni, a količina kiseonika rastvorenog u njoj pada. Većina riba stoga na takvim tekućicama najveći deo dana provodi ili u većoj dubini ili na mestima s brzim protokom. Na ovim drugim se grabljivice pretežno hrane rano ujutru odnosno pred mrak i noću, ali povremeno progone sitnu ribu i preko dana, kao što je to na Tamišu slučaj ispod brana kod Tomaševca i Opova.
VOĐEN TOM ČINJENICOM, TOKOM PRVE dekade jula sam u nekoliko navrata lovio bucova kod opovačke brane. Na ruku mi je išla blaga zamućenost vode, koja je grabljivicama otežavala razlikovanje kedera od veštačkih mamaca, pogotovo onih plitkoronećih i površinskih (jer ih posmatraju odozdo, prema jakom svetlu, pa ih nejasno vide). Inače ja baš na površince posebno volim da lovim, a zbog efikasnosti ali i uzbuđenja koje takvo varaličarenje uvek nosi jedan su mi od glavnih aduta u ovom delu sezone.
Izbor pribora prilagodio sam i uslovima na vodi i varalicama za koje sam se unapred opredelio, pa sam nosio dvodelac Hearty Rise Rock'n'Force II 702 LL (dužine 2,13 m i deklarisane težine bacanja 1,5-14 g), na kom je bila mašinica Shimano Vanford C3000, s osmonitnom upredenom strunom debljine 0,13 mm (PE 0,6).
PRVOG JUTRA, PO DOLASKU NA VODU video sam za relativno kratko vreme par raubova na površini, pa sam rešio da najpre pokušam da prevarim bucova na plitkoroneći vobler i uspeo u tome već u prvom zabačaju. Da bih pecanje eventualno učinio zanimljivijim, odmah sam stavio jednog 7 cm dugog površinca tipa "zara" i na njega takođe odmah dobio bucova. Brzo se ispostavilo da cugovi bucova kratko traju ali se često ponavljaju, pa sam nakon nekoliko upecanih riba kući otišao sasvim zadovoljan učinkom.
Sledećeg dana sam na isto mesto došao predveče. Tada raubova na površini nije bilo, ali sam u vazduhu prosto osećao da su bucovi tu negde. Iako je nivo bio veći nego prethodnog jutra, a protok znatno brži, do mraka sam uspeo da prevarim još tri bucova, ovog puta sve na površinske varalice.
NAKON NEKOLIKO DANA ODMORA, i treći put sam došao na branu, opet ujutru, sada i da bih pecao ali i da bih se video s nekoliko prijatelja i kolega. Vodostaj se normalizovao, a voda je i dalje bila vrlo blago zamućena, tako da su uslovi bili još bolji.
Rukovodeći se iskustvom sa prethodna dva izlaska, ponovo sam koristio samo površince. S gore navedenim kompletom mogao sam da pokrijem celu širinu Tamiša, što je bilo od velike koristi jer je riba pretežno raubovala blizu suprotne obale i tu je najčešće i udarala, pogotovo ona nešto krupnija, koja bi mamac neretko napadala odmah pošto bi pao u vodu. Nije bilo neophodno vođenje najvećom mogućom brzinom; štaviše, bucov je bolje radio na nešto sporiju prezentaciju, po svoj prilici zato što mu je to omogućavalo da na vreme uoči potencijalni plen u ne sasvim providnoj vodi. Zanimljivo je da su ovog puta dva izraženija kratka cuga bila u prvim jutarnjim satima, da bi kasnije oni izostali, uprkos velikoj vrućini, ali bi se poneka riba javila na svakih 5-10 minuta, tako da je bilo dosta akcije i ulova.
SVI SMO TOG DANA UŽIVALI JER je zaista malo šta u varaličarenju tako lepo kao... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 615-)