Kada u proleće tekućice mrenskog regiona nabujaju i zamute se od topljenja snega i čestih kiša, pecanje mrene na plovak postaje gotovo nemoguća misija. To je pravo vreme za lov dubinskim metodom, sa olovom dovoljno teškim da može da drži sistem i mestu i u najjačoj struji i sa udicom namamčenom snopom glista.
Na Južnoj Moravi, u Grdeličkoj klisuri, mrenu najčešće pecam vožnjom plovka, na hleb, crviće, rovce itd. Međutim, u situacijama kada zbog visokog vodostaja i drugih otežavajućih faktora ne mogu da lovim na taj način, pribegavam nekoj od statičnih tehnika, poput fidera ili staromodne ali i dalje efikasne klasične dubinke, pri čemu za mamac skoro uvek koristim glistu.
Gotovo čitav februar je na području Grdeličke klisure protekao u znaku obilnih padavina i jake vode. U takvim uslovima u reku dospeva velika količina glista, pa nije čudno što se mnoge ribe, a pre svih som i mrena, pretežno njima hrane. Kako se som u prvoj polovini marta nije javljao na revirima na kojima najčešće pecam, rešio sam da potražim mrenu. Usled visokog vodostaja, izbor mesta bio je ograničen, ali sam na kraju ipak uspeo da u blizini Predejana nađem zgodnu poziciju, sa koje se činilo da ću moći da plasiram teška olova i udice namamčene krupnim glistama što sam ih poneo od kuće.
MATICA JE VELIKOM BRZINOM jurila uz levu obalu, dok je na mojoj strani reke voda bila spora, zbog uvale i rupe na peskovito-šljunkovitom dnu, na kom nije bilo granja niti drugih prepreka koje bi mi otežavale ribolov. Spremio sam dva štapa, a kako bih bio siguran da će moji sistemi ostati tamo gde sam naumio da ih plasiram, opredelio sam se za olova teška 50 i 70 g, dok su ostatak montaže činili predvez dug 40 cm od najlona Mivardi Match FC prečnika 0,25 mm i udica Mustad veličine 4, dovoljno velika da na nju mogu da nanižem nekoliko krupnih glista.
Zbog posla sam morao da pecam u popodnevnim časovima, a budući da je vreme tih dana bilo lepo, procenio sam da ću najveće šanse za uspeh imati pred mrak, pa sam na vodu došao oko 16 č s namerom da pecam do 18 č. Nestrpljivo sam zabacio oba štapa i seo na stoličicu, nadajući se da neću dugo čekati.
Ali prvi konkretan udarac imao sam skoro sat i po kasnije. Pošto se jednom snažno povio, vrh štapa je mirovao, što se često dešava kada mrena usisa mamac i ostane na mestu. Nisam hteo da rizikujem da ispljune udicu, pa sam udario kontru i osetio snažan otpor. Iako se mrena teška oko 1 kg divlje otimala, zahvaljujući jakom priboru izvadio sam je za manje od dva minuta. Udica joj je bila duboko u grlu, pa mi je trebalo dosta vremena da je otkačim a da lovinu pritom ne povredim. Zatim sam na brzinu napravio jednu fotografiju, vratio ribu u vodu i krenuo kući... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 372-)