Ma koliko izlizano zvučala, fraza da su u ribolovu često bitne i na prvi pogled beznačajne sitnice svakodnevno dobija brojne potvrde. Jedna od njih stigla je i sa keja na Tamišu u Pančevu, gde je i u situaciji kada su se mnogi mučili da se »upišu« bilo moguće ne samo belu ribu uloviti već čak i podstaći na javljanje malo krupnije jedinke
U više navrata sam u svojim kratkim reportažama sa Tamiša ukazivao na problem koji nam na toj reci (a i na mnogim drugim) može prilikom pecanja na fider stvoriti aktivnost mnogobrojne sitne ribe. Tokom ove sezone s njim su naročito bili suočeni fideraši na veoma popularnom keju u Pančevu. Mnogi su željno očekivali momenat kada će krupnija riba iz Dunava u većem broju ući u Tamiš i početi da se peca na pomenutom potesu, koji je vrlo blizu ušća, ali do toga nije došlo čak ni onda kada je vodostaj za to bio povoljan.
ZA RAZLIKU OD NEKOLIKO PRETHODNIH godina, ove nisam često pecao na keju, ali posle izuzetno fizički napornog ribolova na Savi kod Umke, o kom možete čitati na strani 6 ovog broja, a gde je neizbežno bilo korišćenje jakih štapova i teških hranilica, jedan nedeljni »izlet« do Pančeva mi se činio potencijalno vrlo zanimljivim, i to pre svega zbog toga što to pecanje fizički nije mnogo zahtevno, ali tehnički i taktički to i te kako može biti. Naime, neretko se dešava da tu i iskusni i vešti fideraši veoma loše prođu, a da istovremeno samo malobrojni uspeju da pronađu dobitnu kombinaciju.
Da li je posredi sreća ili neko posebno znanje, može se diskutovati, ali izvesno je da na keju odabir mesta ne igra neku veliku ulogu. Staza je manje-više ujednačenih karakteristika, pa je stečena navika ono što većinu ribolovaca opredeljuje gde će sesti (naravno kada mesta ima toliko da može da se bira). Meni je ovog puta na ruku donekle išlo to što se Tamiš bio delimično izlio na pločnik, a tada je uvek na ovom inače izuzetno posećenom terenu mnogo manja gužva nego kada su uslovi povoljniji.
STOGA JE MESTA BILO I VIŠE nego dovoljno za sve, a posebno mi je bilo interesantno to što su se ovog puta jedni kraj drugih našli ljubitelji različitih ribolovnih tehnika; osim na keju uvek brojnih fideraša, bilo je i kolega s klasičnim dubinkama, ali i onih s rod-podovima i šaranskim parabolicima, a nisu izostali ni plovkaroši. Ja sam, kao i uvek, ostao veran svom »tamiškom fider kompletu« sastavljenom od dva štapa Trabucco Sygnum dužine 3,6 m i težine bacanja do 90 g, na kojima su mašinice veličine 4000 (po Shimanu).
A kao što sam u uvodu već nagovestio, unapred sam dosta razmišljao kako da rešim vrlo izvestan problem selektovanja iole krupnije ribe, jer sam bio skoro siguran da će to biti ključni faktor uspeha ovom prilikom. Baš to mi je predstavljalo poseban izazov, zbog kog sam se i zaputio u Pančevo, iako sam imao vrlo pouzdane i sa više strana potvrđene informacije o mestima gde se može upecati mnogo više ribe, pritom i krupnije.
ZNAO SAM, DAKLE, DA MOGU OČEKIVATI da sitna riba preovlađuje i da Tamiš skoro da i ne teče (jer mu je visoki Dunav na ušću pravio upor), te da je vrlo moguće da će posle jutarnjeg cuga praktično svaka aktivnost ribe prestati. Stoga sam nastojao da se pripremim tako da u što većoj meri smanjim uticaj tih nepovoljnih okolnosti na svoj ulov, ako već ne mogu da taj uticaj u potpunosti izbegnem.
To je, kao prvo, značilo da moram na vodu izaći što ranije, a zatim potpuno spreman sačekati da se razdani i tada odmah početi s pecanjem. Kao drugo, budući da se nikako ne slažem sa tezom da će riba, ako radi, raditi na sve, ja na vodu izlazim sa širokom paletom mamaca, za koje spremim i dovoljnu količinu odgovarajućih udica na predvezima pažljivo odabrane debljine. Tako su se u mojoj torbi, ovog puta, našli crvići, tanke gliste, pinkiji, različiti pop-apovi i šećerac, te vezane udice raznih modela i veličina.
VEČE PRE PECANJA PRIPREMIO SAM primamu koju vrlo često koristim na Tamišu – od mešavine hrana Van Den Eynde Turbo i Golden Fish Feeder Xtreme – i navlažio je vodom u koju sam dodao tečni aditiv Sensas Bremes (za deveriku). U tako spremljenu smesu ubacio sam malo teške zemlje (znao sam da sam zbog sporog toka Tamiša mogao dodati istovremeno i nešto lake zemlje, ali je u tom trenutku nisam imao u kućnim zalihama) i neizostavni Magic Bait Keks u boji, dok sam za dodavanje u hranu tokom pecanja spremio praškasti Van den Eynde Bream Additive Caramel, Magic Bait Pelete s aromom meda, »spod-miks« napravljen od mešavine kukuruza šećerca, kuvane pšenice i kuvane konoplje, te mrtve crve.
KAO ŠTO IZ PRETHODNOG PASUSA MOŽETE zaključiti, za »njeno veličanstvo ribu« ja spremim bogat švedski sto, tj. raznovrsniji obrok od sendviča koji ponesem za sebe, a koji često i zaboravim da pojedem kada me pecanje ozbiljno zaokupi. No pošto verujem da se neki čitaoci na ovom mestu pitaju zašto nosim toliko različitih mamaca a istovremeno koristim vrlo jednostavnu varijantu primame, koju retko menjam (kada pecam na Tamišu) ... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br 622, od 25.10.2024.-)