Smederevski plovkaroši u najtoplijem delu godine imaju zagarantovanu zanimaciju – lov bele ribe na pristupačnom i izdašnom, mada ne i lakom terenu, kod srednjovekovnog utvrđenja koje je simbol njihovog grada. Zato su tu okupljaju svakog popodneva.
U smiraj dana, kada komarci započinju svoj krvavi pir, terorišući šetače, armija ribolovaca navlači odeću dugih rukava, maže se zaštitnim kremama ili prska sprejevima i zauzima mesta duž obale kod smederevske tvrđave.
Dve tačke su posebno izgledne za lov krupnih šljivara – prva i poslednja kula tvrđave. Ovoga puta predstaviću vam mesto kod prve kule, na ušću Jezave u Dunav (gde je marina za čamce), a gde je riba aktivnija i prilaz reci lakši, dok dodatnu pogodnost predstavlja rasveta postavljena na šetalištu, koja obasjava vodu i ribolovcima umnogome olakšava pecanje.
Na ovoj lokaciji uglavnom se peca bolonjezima i vožnjom plovka, i to bez hranjenja. Zona aktivnosti ribe je na 10 do 20 metara od obale. Teren je težak, jer je dno uz obalu kamenito, a brza voda često nanosi razni krš. Riba se nalazi na početku spruda, takozvanog kanala, koji se proteže čitavom dužinom tvrđave. Prosečna dubina je po trenutnom (nižem) vodostaju oko tri metra, a jata šljivara nalaze se u blizini prepreka, pa se svaka greška plaća gubitkom udice ili sistema.
ZA MAMAC SE KORISTI ruža crvića, na tanjoj udici dužeg vrata, veličine od 14 do 10. redvezi su dužine od 20 do 30 cm i debljine od 0,14 do 0,18 mm. Glavno otežanje je oblika suze, a jedna do dve sačmice se postavljaju između njega i udice, radi finog balansiranja sistema. Obavezan deo montaže je mala vrtilica, postavljena između osnovnog najlona i predveza... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 409-)