Odavno je poznato da bucova treba tražiti tamo gde dolazi da jede – tačnije tamo gde se grupiše sitna riba. A u uslovima niskih vodostaja i visokih temperatura takva mesta su rečni sprudovi i plićaci izloženi udaru matice, gde je voda brža i kiseonikom bogatija, a uz to i donosi raznu hranu.
Na većim rekama, poput Dunava i Drine, na kojima postoje hidroelektrane, čiji režim rada znatno utiče na vodostaj, brzinu toka i ponašanje riba, najpovoljniji period za ribolov bucova je trenutak kada usled propuštanja velike količine vode dođe do ubrzanja protoka i naglog porasta nizvodno od brane. Tada se riba premešta iz najdubljeg dela korita u plićake i na sprudove, koji su desetak minuta pre nadolaska bili suvi. Bela se sklanja iz snažne matice i u jatima prilazi bliže obali. U tom pomeranju, koje može trajati i samo desetak minuta, sve grabljivice se aktiviraju, dočekuju sitnu ribu i napadaju je na obodima obalskih struktura. Kretanje riba i napadi su masovni i intenzivni, grabljivice su manje oprezne i to je prilika da se prevari pokoji krupniji bucov. Za varaličare su naročito interesantni sprudovi koji pružaju zaklon od jake struje i oko kojih će se grupisati jata kedera i bele ribe. Uzvodno od brane, puštanje vode će takođe izazvati ubrzanje toka, ali uz opadanje nivoa reke. I tu će dođi do masovne dislokacije riba, koja će u novonastalim uslovima potražiti zaklon. Aktivnost bucova će biti intenzivna oko većih struktura u vodi i na mestima snažnijih vrtloženja. A pravila ribolova bucova na takvim mestima, na kojima su velike i brze promene veštački izazvane, važe u velikoj meri i na drugim sprudovima i plićacima, oko kojih je bucov posebno aktivan u ovo doba, tokom najtoplijeg perioda u godini, kada su vodostaji većine tekućica najčešće niži nego u drugim delovima sezone. Pokušaću zato da vam ovog puta dam neka osnovna uputstva o načinu ribolova na takvim pozicijama.
AKO SU SPRUDOVI, PODVODNI grebeni ili druge strukture koje mogu ribama poslužiti kao zaklon od nadolazeće vode u dometu izbačaja, treba se postaviti tako da mesto očekivanog napada možemo prebaciti poprečnim izbačajima na tok vode. Ukoliko je sprud suv, treba ga hicem prebaciti i varalicu voditi sa nizvodne strane putanjom označenom brojem 2, na ilustraciji I. Istom putanjom moguće je povlačiti mamac i kada je sprud preliven vodom, dok se putanjom 1 to može činiti samo preko prelivenog spruda. U oba slučaja je neophodno koristiti varalice pogodne za brže povlačenje i daleke izbačaje, kao što su glavinjare (silikonske ili metalne) ili pilkeri.
Sprudovi su zanimljivi za ribolov bucova kada je vodostaj ekstremno nizak, a brzina toka minimalna. Peščani sprudovi su privremene strukture, tj. menjaju se iz godine u godinu, u zavisnosti od hidroloških uslova. Periodično nestaju i pojavljuju se, često na istim mestima i u sličnom obliku. Oni koji nastanu zbog usporavanja toka iza nekog većeg objekta (napera, potopljenog šlepa i sl.) i nisu izloženi rečnoj matici – za ribolov nisu interesantni. Naročito su za varaličarenje pogodni sprudovi koji su udaljeni od obale i čija je jedna strana na udaru matice... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 409-)