Većina ribolovaca još uvek smatra da potpuno ili pretežno crni veštački mamci služe samo da bi proizvođači i trgovci naivnim pecarošima uzeli još malo novca. Međutim, oni koji takvim varalicama daju dovoljnu minutažu vrlo brzo shvate koliko je takvo predubeđenje pogrešno.
Predrasude i uljuljkanost u šablone uglavnom ne donose onome ko im robuje ništa dobro, već u najboljem slučaju osrednjost i lažnu sigurnost. Tako je u mnogo čemu u životu, pa i u svim vidovima ribolova, uključujući i varaličarenje. A neka od najraširenijih uverenja kojih se slepo držimo i kad imamo razloga da ih preispitamo vezana su za boje veštačkih mamaca, bilo da neke smatramo bezuslovno lovnim, bilo da ih diskvalifikujemo kao apsolutno neefikasne ili toliko ribi nezanimljive da im se ni ne isplati davati iole veću minutažu. U dekore koji se smatraju nezaobilaznim spadaju crna leđa i beli bokovi (S po Rapali, čija je nomenklatura globalno najprihvaćenija), plava leđa i beli bokovi (B), fluorescentnozelena leđa i beli bokovi (SFC), fajertajger (FT – zelena leđa, žuti bokovi i crne poprečne pruge) itd. Među onima koje većina ribolovaca ignoriše i uopšte ne kupuje, ili ima u zanemarljivim količinama, skoro nikada ne nosi na vodu, a i kada to učini vrlo malo baca, iz nekog razloga koji nije lako shvatiti ističe se potpuno ili pretežno crni, koji je toliko nepopularan da ga ni mnoge renomirane firme uopšte nemaju u ponudi. Ne ulazeći u pokušaje racionalizacije te kolektivne odbojnosti, treba reći da praksa pokazuje da za nju pravog razloga nema, budući da potpuno ili pretežno crne varalice različitih tipova donose ulove raznih predatora, od površine do dna.
I SAM LOV POVRŠINSKIM varalicama odličan je primer kako otvorenost za nove ideje i eksperimente može doneti mnogo dobrog, jer su mamci tog tipa kod nas do pre dvadesetak godina bili »teški« izuzetak, u masovnijoj primeni su tek desetak godina, a na mnogim mestima i dalje ljude koji ih koriste sa podozrenjem gledaju, naravno, najčešće oni kod kojih već danima »ništa neće«. Oni koji su ih isporobali, bili uporni i pronicljivi, brzo su shvatili da ovi mamci »otvaraju« mnogo novih mogućnosti, veoma su lovni, a da sve bude još lepše, pecanje njima je izuzetno atraktivno (mali vodič kroz glavne vrste površinaca objavićemo u narednom broju – prim. ur.).
Ipak, još uvek i kod lova površincima možemo zapaziti neke stereotiope i otpor ribolovaca ka eksperimentu i manje konvencionalnim rešenjima. Kada je o bojama reč, kod nas se najčešće koriste prirodni (realistični) dekori; mnoge kolege, štaviše, bacaju samo takve. I premda oni jesu efikasni u mnogim situacijama, nipošto ih ne treba smatrati za jedini mogući izbor, jer i tzv. fantastične boje dobro love, a površince sa leđima jakih boja je mnogo lakše vizuelno pratiti nego ma koje neupadljivo ofarbane... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 409-)