Kugle i zrnevlje

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne mno­gi na­ši ri­bo­lov­ci sa ve­li­kih re­ka, ko­ji ima­ju čam­ce sa ka­bi­nom, pro­ve­du i po dve-tri ne­de­lje na istom me­stu hra­ne­ći i če­ka­ju­ći ša­ra­na. Evo ka­ko je po­če­la ovo­go­di­šnja po­tr­ga za ša­ra­nom na­šeg po­vre­me­nog sa­rad­ni­ka i is­ku­snog reč­nog ša­ran­dži­je 

Kao i sva­ke go­di­ne u ovom pe­ri­o­du, mo­ja su­pru­ga Go­ca i ja deo go­di­šnjeg od­mo­ra pro­vo­di­mo na na­šem ka­bi­na­šu, pe­ca­ju­ći i uži­va­ju­ći u do­njem to­ku Ti­se. Na me­sto za ko­je smo se ovog pu­ta opre­de­li­li, na  če­tvr­tom ki­lo­me­tru uz­vod­no od ušća, kod Kni­ća­ni­na, do­šli smo u po­ne­de­ljak, 14. av­gu­sta, u po­po­dnev­nim sa­ti­ma i ubr­zo na­kon što smo pri­ve­za­li ča­mac za oba­lu i ba­ci­li si­dro, pr­vi put sam pri­hra­nio me­sto ku­gla­ma pri­ma­me na­pra­vlje­ne od me­ša­vi­ne pre­zle, bun­gu­ra (ka­ča­ma­ka na­pra­vlje­nog ku­va­njem pre­kru­pe), ku­pov­nih pe­le­ta za is­hra­nu ri­be, hra­ne za pse, te me­ša­nog ku­va­nog zr­ne­vlja – ko­no­plje, sta­rog ku­ku­ru­za i ži­ta. Po­tom sam i u na­red­na tri da­na u isto vre­me do­hra­nji­vao (moj prin­cip je da ka­da ova­ko pe­cam če­ti­ri da­na za­re­dom hra­nim, pa pra­vim dan pa­u­ze, pa opet če­ti­ri da­na hra­nim...), a pr­ve ša­ra­ne sam do­bio u sre­du uju­tru, ka­da su se ja­vi­li di­vljak od 4 kg i je­dan nje­gov du­plo ma­nji ro­đak. Na­red­nog da­na je na­sta­lo za­tiš­je, bu­du­ći da sam imao sa­mo jed­nu ba­bu­šku od oko 500 g, ali je pe­tak opet bio uspe­šni­ji, jer je do­neo ša­ra­na od 3 kg i po­tom de­ve­ri­ku od 600-700 g.

Me­sto na kom pe­cam je iz­nad ka­me­nog na­pe­ra, a du­bi­na iz­no­si od 5 do 10 m – dno je tvr­do i u ka­ska­da­ma, tj. sa bla­gim pre­la­zi­ma. Pa­nje­va ima le­vo i de­sno od čam­ca, ali je na vo­du is­pred nje­ga, gde i za­ba­cu­jem, či­sto. U  sa­moj oba­li, po­red na­šeg ka­bi­na­ša, po­vre­me­no som ju­ri ke­de­re, ko­je je go­to­vo ne­mo­gu­će uhva­ti­ti bez mre­ži­ce. Pe­ca­ro­ša ima do­sta i rad­nim da­ni­ma, a po­go­to­vo vi­ken­dom. Ve­ći­na ko­ri­sti kla­sič­ne du­bin­ke i ne ba­ca pri­ma­mu ili mi­ni­mal­no pri­hra­nju­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 435-)