Ribolovci iz Beograda i okoline skoro su sasvim zaboravili na nekada izuzetno popularni kanal Sibnica, decenijama jedan od najpopularnijih i najposećenijih revira Pančevačkog rita. Posle nekoliko dana prihranjivanja mesta kukuruzom i drugim zrnevljem, da li ova voda još ima šta da pruži?
Nedavno sam sa suprugom krenuo u neobaveznu šetnju kraj kanala Sibnica, u Pančevačkom ritu, praktično na obodu Beograda. Ovoga puta, za razliku od nekoliko prethodnih, nije bilo debelog tepiha sočivice, pa smo odlučili da probamo malo da pecamo. Nakon što sam bacio nekoliko šaka kukuruza šećerca, moja supruga je već u prvom zabačaju na crvića uhvatila babuškicu. U narednih sat i po su na crviće i na šećerac lepo radile i babuške i crvenperke, pa smo se napecali i istinski nauživali, iako ribe nisu bile krupne.
Ja sam pre toga planirao da narednih dana prihranjujem odabrano mesto na Ilićevom dunavcu, ali sam prihvatio sugestiju supruge da istovremeno hranim i poziciju na Sibnici, na kojoj smo neočekivano dobro prošli, pa sam četiri jutra zaredom u zoru bacao po 2-3 kg mešavine kuvanog starog kukuruza, šećerca, konoplje i pšenice.
Veče pre odlaska na pecanje sam osetio uobičajeno nestrpljenje i želju da što pre budem na vodi. Ali negde oko 2,30 č probudio me je olujni vetar, od čijeg hučanja nisam mogao da zaspim sve do četiri sata, kada sam inače nameravao da ustanem. Neprestano sam se pitao samo jedno: zašto je vreme moralo da se pokvari baš pred odavno planirani ribolov. Ali nisam ni pomišljao na odustajanje, pa sam uprkos jakom vetru i kiši krenuo ka Ilićevom dunavcu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 334, od 11.10.2013.)