U završnom nastavku mini-feljtona o multi-čekrcima, saznaćete zašto se njima jednako daleko zabacuje bez obzira na to koliko je špulna napunjena, za koje su vidove ribolova najbolji, a za koje ih ne treba koristiti i koju je strunu najbolje nametati dok se još učimo kako se ovakvim mašinicama peca.
Broj kugličnih ležajeva kod multiplikatora, slično kao kod stacionarnih mašinica, varira od modela do modela, ali ih obično ima od četiri do deset. Izuzetno su fini i uglavnom manji nego na stacionarcima. Vođica strune je potpuno drugačija. Sasvim je zatvorena (elipsastog je oblika) i najčešće izrađena od tvrdo hromiranog čelika ili nekog drugog metala, pa presvučena titanijumom ili materijalom slične tvrdoće. Radoznalim kolegama preporučujem da ipak odole svojoj znatiželji i da ne rasklapaju mašinice ovog tipa kako bi zavirili u unutrašnjost. Većina modernih multiplikatora ima mnogo veoma finih i sitnih delova, pa svako nestručno otvaranje i »čačkanje« skoro neminovno vodi do vrata majstora (a kod nas ih još nema mnogo koji imaju dovoljno iskustva sa spravama ovog tipa).
STRUNA SA ŠPULNE multiplikatora prilikom zabačaja sleće pravolinijski, gotovo sasvim paralelno sa namotajima na špulni. Kod stacionarne mašinice sleće kružno i upravno na namotaje i na samu špulnu, pa je zato veoma bitno da potonja oblikom bude prilagođena za daleke izbačaje, ali i da bude pravilno napunjena (skoro do vrha). Kalem multiplikatora ne mora biti pun, jer će varalica odleteti na istu daljinu bilo da imamo namotanih 100 ili 200 m strune (štaviše, sa manje strune teoretski će čak ići nešto dalje, budući da je kalem sa manje konca lakši pa će se pod dejstvom sile inercije malo brže okretati). S druge strane, kod stacionarca se dužina hica smanjuje kako struna otiče, jer raste trenje o obod špulne, dok se istovremeno smanjuje prečnik namotane strune; takođe, veoma je bitno da mehanizam što bolje slaže strunu na špulnu upravo zbog daljih zabačaja, ali i da ne bi dolazilo do mršenja. Kod multiplikatora slaganje nije od suštinskog značaja. Praktično svaki slaže strunu (bilo upredenu ili monofilnu) sasvim dobro, ali još je važnije da nema uvrtanja strune kao kod stacionarnih mašinica! Zbog svega nabrojanog, multiplikator u rukama veštog ribolovca određeni teret može da izbaci znatno dalje nego stacionarna mašinica, a to je prednost koja je često ključna, naročito onda kada su nam neophodni što duži izbačaji (premda treba dodati da to pre svega važi za veće terete, poput onih koji se koriste u surf ribolovu sa morske obale, dok je u bacanju manjih tereta glavni kvalitet multiplikatora preciznost).
Špulnu je moguće zameniti i na multiplikatorima, kao i na stacionarcima, ali prvo moramo skinuti bočnu stranu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 386-)