Deo Dunava uz levu obalu, od 1.231 do 1.226 kilometra, preko puta sremskog sela Krčedin, decenijama je važio za jedan od ribom najbogatijih na potesu između Beograda i Novog Sada. Iako se poslednjih godina tu ne peca kao nekada, taj teren itekako ima šta da ponudi, kako onima koji pecaju ciprinide, tako i lovcima na sve dunavske grabljivice.
Dunav kod Krčedina, zahvaljujući sticaju raznih okolnosti (pre svega blizini Koviljskog rita i drugih mrestilišta, lepom ambijentu, razuđenoj obali, pogodnom reljefu dna, odsustvu zagađivača u neposrednoj blizini itd.), nudi veoma dobre uslove za ribolov. Osim toga, zbog povoljnog geografskog položaja i lake dostupnosti – selo Krčedin leži kraj auto-puta koji spaja Beograd i Novi Sad – jedna je od omiljenih destinacija ribolovaca iz pomenutih gradova, ali i iz mnogih drugih, znatno udaljenijih mesta. Ovoga puta ćemo predstaviti teren uz levu obalu, od 1231. do 1226. kilometra, kom pripadaju i Gardinovački dunavac i plavna zona Krčedinske ade.
VODA, RIBE I RIBOLOV: Ulaz u Gardinovački dunavac nalazi se tačno na 1231. kilometru toka Dunava. Reka je tu nanela dosta peska, pa je pri nižem vodostaju (manjem od 150 kod Novog Sada) u taj sedam kilometara dugi rukavac nemoguće uploviti. Pri vodostaju višem od 250 kod Novog Sada, čamcem se može proći kroz ceo dunavac, čiji se izlaz nalazi 200 m pre table koja označava 1226. kilometar.
Kod samog ulaza u rukavac uspešno se peca bucov, a pedesetak metara dalje, u širem i dubljem delu pod brežinom, ponekad se dobro lovi štuka, dok se na male silikonske varalice dobija bandar.
Kada je vodostaj srednji ili viši, duž celog Gardinovačkog dunavca se lepo peca bela riba. Ipak, za ribolov najinteresantnija i najposećenija mesta nalaze se približno kilometar od izlaza, na proširenju širokom između 60 i 100 m i dugačkom bezmalo 400 m. Taj deo, gledano od kraja rukavca (iz pravca Dunava), račva se na levi i desni krak, od kojih je prvi plići i slepo se završava, a pri niskom vodostaju često i presuši. Desni krak vodi do pomenutog proširenja, do koga se može doći čamcem kada vodostaj kod Novog Sada nije manji od +150. U tom »bazenu« dubina ponegde dostiže i šest metara pri srednjem vodostaju, a najuspešnije se pecaju bodorka, krupatica, babuška, krupan cverglan i štuka.
Krčedinsku adu, koju sa južne strane oivičava Dunav, a sa ostalih Gardinovački dunavac, krasi lep ravničarski pejzaž, sačinjen od kombinacije vrbovih šuma, zasada kanadske topole i prostranih cvetnih pašnjaka. Zbog takvih uslova i činjenice da domaće životinje same ne mogu da odu sa ostrva, meštani Krčedina i okolnih sela preko velikog dela godine tu ostavljaju krave, svinje, konje i magarce... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 335-)