Početak proleća je pravo vreme za lov krupne deverike fider tehnikom na najvećem beogradskom jezeru, ali se ponekad dešava i da njena aktivnost iz raznoraznih razloga kasni, kao ove godine. Na sreću ribolovaca, čak i kada se »lopatare« ne javljaju, pecanje može biti vrlo zabavno i dinamično zahvaljujući krupnim i brojnim bandarima
Na Savskom jezeru (Adi Ciganliji) deverika ove godine kao da ne postoji. Više pokušaja mojih klupskih drugova iz Energo tima da je pronađu i love fider tehnikom ostalo je bez rezultata. Svaki put javljao se samo bandar, doduše lep, dok deverike nije bilo ni u tragovima, pa ni uporni Aleksandar Batanović Batke i Aleksandar Golubov Golub nisu imali uspeha. To me je veoma kopkalo, pa sam odlučio da iskoristim prvu priliku da i sam izađem na jednu od voda na kojima sam odrastao i sticao ribolovačko iskustvo i da pokušam da nađem neku dobitnu kombinaciju.
PRILIKA SE UKAZALA POČETKOM aprila, kada sam izašao na Adu sa još jednim starim vukom, Bojanom Jevtovićem Prokom. Za razliku od mlađih kolega, koji su deveriku prethodnih nedelja tražili na krajnjim tačkama jezera (na ulazima, tačnije kod »vodoskoka« i kod pregrade koja deli veliko jezero od Taložnika) i na proverenoj poziciji na desnoj obali, kod kafića Plaža, nas dvojica smo se odlučili za desnu obalu kod Sportskog centra MUP-a Srbije. Tu, na desetak metara širokoj interesantnoj mikrolokaciji – na kojoj postoji prelaz između plitkog i dubokog dela, a podvodno rastinje je nešto ređe i niže nego unaokolo, što znatno olakšava ribolov fiderom – takođe ima deverike. Dodatni razlog da se opredelimo za tu poziciju predstavljalo je to što jedan naš iskusni kolega, koji na Adi ciljano lovi isključivo grabljivice, baš na njoj svakodnevno hrani belu ribu još otkako se led otopio, jer smatra da je njeno prisustvo, uz dobro odabranu lokaciju, ključ uspeha u lovu krupnih predatora, pa nastoji da privlačenjem ciprinida uveća svoje šanse za kapitalne ulove. On nam je sugerisao da tu probamo, budući da je primetio da je u poslednje vreme bilo aktivnosti jata bele ribe, najverovatnije deverika, na oko 20 m od obale. Međutim, dodao je i da ih je poslednjih dana viđao i u travi, na svega nekoliko metara od obale, što je verovatan znak da je počeo njihov mrest, pa smo unapred bili pripremljeni i na to da se može desiti i da nemamo uspeha... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 426-)