Ključ uspešnog varaličarenja veoma često leži u izboru takvog mamca koji kroz sloj vode u kom se grabljivica zadržava možemo voditi tako da mu ona ne može odoleti. A kada bucov nije na površini, na napad ga neretko možemo izazvati provlačeći mu ispred nosa malu varalicu snažne vibracije.
Pri pomenu bucova većina ribolovaca pomisli na intenzivno letnje raubovanje i razbijanje jata kauglera po površini vode. Ali iako mnogi baš zbog toga jedinog isključivog grabljivca iz porodice ciprinida doživljavaju kao ribu koja najveći deo vremena provodi na površini i samo se na njoj peca, stvari ni izbliza ne stoje tako. Bucov se zapravo uglavnom drži dna i u donjem i srednjem sloju vode ga često možemo vrlo uspešno loviti.
Blaga zima i topao početak proleća doneli su, ukupno uzev, dobar rad mnogih vrsta ribe, pa i bucova, ali je ponašanje ovog predatora bilo vrlo promenljivo i teško predvidljivo, a od presudne važnosti za uspeh bilo je pronalaženje sloja vode u kome se on u datom momentu hrani. Za te »istraživačke akcije« ja sam koristio metalne glavinjare (koje i proizvodim), budući da one omogućavaju brzo i lako pretraživanje svih slojeva vode i velikog prostora, a uz to su dokazano lovne za sve vrste grabljivica, pa i za bucova.
ZAHVALJUJUĆI VELIKOJ TEŽINI u odnosu na zapreminu, te izrazito aerodinamičnom obliku, metalne glavinjare se mogu daleko zabacivati, a ujedno i tonu brže od većine drugih varalica iste gramaže, pa su odlične za brzo »sondiranje« terena. Osim toga, one zbog uzane forme i specifičnog položaja otežanja snažno vibriraju i pri horizontalnom i pri vertikalnom povlačenju, tako da ih možemo voditi i ravnomernim povlačenjem (kao voblere, leptire i sl.) i skokovito (kao džigove).
Na samom početku proleća, koji je bio u znaku vrlo toplog vremena, jata kedera su se dizala na površinu, pa je i bucov krenuo za njima... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 348-)