Neodoljivi guming

Zbog hro­nič­nog ne­do­stat­ka vre­me­na za po­tra­gu za krup­nim ri­ba­ma, sve vi­še ri­bo­lo­va­ca ši­rom sve­ta opre­de­lju­je se za ul­tra­lajt va­ra­li­ča­re­nje. Ta teh­ni­ka omo­gu­ća­va nam da na ve­ći­ni vo­da, ka­ko te­ku­ćih ta­ko i sta­ja­ćih, pro­na­đe­mo me­sto na ko­me se mo­že­mo za krat­ko vre­me fi­no za­ba­vi­ti lo­ve­ći ose­tlji­vim pri­bo­rom, do­sta se kre­ću­ći i nad­mu­dru­ju­ći se sa ra­znim vr­sta­ma gra­blji­vi­ca

Ka­da sam po­či­njao da pe­cam, ve­ći­na nas, lju­bi­te­lja va­ra­li­ča­re­nja, ima­la je je­dan štap sa ma­ši­ni­com na ko­joj je bio na­mo­tan naj­lon, a od ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ri­sti­li smo ka­ši­ke, lep­ti­re i po­ne­ki vo­bler. U me­đu­vre­me­nu se taj vid ri­bo­lo­va to­li­ko raz­vio da je ne­mo­gu­će i sa­mo pra­ti­ti sve nje­go­ve pod­va­ri­jan­te i zna­ti šta sve od ma­ma­ca po­sto­ji, da i ne go­vo­ri­mo o to­me da da­nas ima­mo mno­go ma­nje slo­bod­nog vre­me­na ne­go ne­kad i da uz to ma­lo ko ima do­volj­no nov­ca da mo­že na­ba­vi­ti i is­pro­ba­ti čak i ve­ći deo pri­bo­ra i opre­me za ma ko­ju teh­ni­ku. U ne­mo­guć­no­sti da sva­šta­rim, ja sam se opre­de­lio pr­ven­stve­no za ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje, pre sve­ga za­to što i u Švaj­car­skoj, u ko­joj ži­vim, ri­bo­lo­vac ko­ji ne­ma pre­vi­še mo­guć­no­sti za iz­la­ske na vo­du ne mo­že da ra­ču­na na če­ste ulo­ve krup­nih ri­ba, a sa naj­lak­šim pri­bo­rom se u sko­ro sva­kom iz­la­sku le­po za­ba­vi pe­ca­ju­ći sit­nu­ri­ju.

Ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje pod­ra­zu­me­va, osim upo­tre­be šta­pa ma­le te­ži­ne ba­ca­nja i mi­ni­ja­tur­ne ma­ši­ni­ce, i ko­ri­šće­nje tan­kih stru­na, te ma­lih ve­štač­kih ma­ma­ca sa sit­nim udi­ca­ma. Do­sta to­ga mo­že se ku­pi­ti, a po­ne­što i na­pra­vi­ti, či­me šte­di­mo no­vac a po­ve­ća­va­mo za­do­volj­stvo, ko­ri­ste­ći vla­sti­te kre­a­ci­je. Ja na ovaj na­čin pe­cam na je­ze­ru, uglav­nom ban­da­ra, te na po­to­ci­ma i re­či­ca­ma, gde pre­te­žno hva­tam po­toč­nu pa­strm­ku, ali po­ne­gde i kle­na i mre­nu, i to ma­hom na ma­le va­ra­li­ce od si­li­ko­na ili me­ke gu­me, zbog če­ga ovu teh­ni­ku zo­vem mi­kro­dži­ging ili gu­ming, ma­da ne ko­ri­stim is­klju­či­vo naj­ma­nje ve­štač­ke mam­ce, već naj­če­šće še­do­ve du­ge od 5 do 8 cm, oka­če­ne na udi­ce sa olov­nim gla­va­ma te­škim od 1 do 5 g.

PO­SEB­NU PA­ŽNJU PRI IZ­BO­RU obra­ćam na ela­stič­nost i iz­dr­žlji­vost gu­me od ko­je je ma­mac na­pra­vljen, jer sam u pro­šlo­sti do­sta pa­ra po­tro­šio na va­ra­li­ce ko­je bi ban­da­ri očas po­sla is­ki­da­li »štrp­ka­ju­ći« ih zu­bi­ma u pe­ri­o­di­ma ka­da ni­su na­ro­či­to ak­tiv­ni. Po­ka­za­lo se da su lov­ni­je va­ra­li­ce ko­je su fa­brič­ki po­so­lje­ne i kod ko­jih je u ma­su do­da­to pri­rod­no ulje, kao no­si­lac aro­me, jer ta­ko tre­ti­ra­nu va­ra­li­cu ri­ba ne is­plju­ne br­zo, tj. tre­ba joj vi­še vre­me­na da shva­ti da je pre­va­re­na, pa su i na­še šan­se da je kon­trom za­ka­či­mo i ta­ko upe­ca­mo ve­će (ovo je po­seb­no va­žno ka­da ju­ri­mo ri­be ko­je uzi­ma­ju ma­mac u pro­pa­da­nju ili to­kom pa­u­ze u ko­joj nam stru­na ni­je sa­svim za­teg­nu­ta, po­što se u tim slu­ča­je­vi­ma mo­že la­ko de­si­ti da pre­da­tor uzme i is­plju­ne va­ra­li­cu a da mi ni­šta ne ose­ti­mo). Da je va­ra­li­ca tre­ti­ra­na iz­nu­tra, tj. da su aro­ma i so uba­če­ni u ma­te­ri­jal a ne sa­mo na­ne­ti spo­lja, naj­po­u­zda­ni­je će­mo utvr­di­ti uko­li­ko je po­sle du­žeg pe­ca­nja pre­gri­ze­mo (npr. ako ju je ri­ba već ošte­ti­la, pa iona­ko na­me­ra­va­mo da je ba­ci­mo). U slu­ča­ju da nam u usti­ma po ne­ko­li­ko mi­nu­ta na­kon to­ga osta­ne slan­kast ukus, to će bi­ti znak da je va­ra­li­ca ta­ko na­pra­vlje­na i da će i po­sle du­ge upo­tre­be i da­lje bi­ti po osno­vu mi­ri­sa i uku­sa pri­vlač­na za ri­bu. Od ve­štač­kih ma­ma­ca na ko­je ja pe­cam ta­kvi su oni iz asor­ti­ma­na rob­nih mar­ki Re­ins i Ke­i­tech, pa njih ko­ri­stim ka­da je ri­ba opre­zna i pi­pa­vo uzi­ma, dok su ka­da je nor­mal­nog ape­ti­ta do­bre i va­ra­li­ce ko­je ni­su na­mi­ri­sa­ne ili su sa­mo spo­lja tre­ti­ra­ne... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 436-)