Niklovani leptir u senjavoj vodi

Ume­sto 1. mar­ta, kao što već du­go ra­dim, ove go­di­ne sam se­zo­nu va­ra­li­ča­re­nja pa­strm­ke na sal­mo­nid­nim re­ka­ma ju­go­i­stoč­ne Sr­bi­je otvo­rio tek kra­jem apri­la. A taj pr­vi, de­li­mič­no is­pla­ni­ra­ni iz­la­zak, bio je pri­lič­no neo­bi­čan i za­ni­mljiv.

Na­i­me, te ne­de­lje je vre­me bi­lo le­po i sun­ča­no – kao stvo­re­no za bo­ra­vak na vo­di, ali sam, kao za inat, baš tog po­po­dne­va mo­rao sa su­pru­gom na svad­bu u Alek­sin­cu. Za sva­ki slu­čaj, u ge­pek sam kri­šom sta­vio ri­bo­lo­vač­ke pan­ta­lo­ne, štap i ku­ti­ju sa va­ra­li­ca­ma. Tač­no u 15 č, ušli smo u re­sto­ran, po­zdra­vi­li se sa ro­đa­ci­ma i ubr­zo na­kon što smo za­u­ze­li me­sta, ve­se­lje je po­če­lo. Ju­žnjač­ke svad­be su buč­ne, ve­se­le i tra­ju du­go, ta­ko da sam bio go­to­vo si­gu­ran da ni­ko ne­će pri­me­ti­ti, ako na­krat­ko na­pu­stim skup. Kraj­nje opre­zno sam Na­ta­ši i Te­o­do­ri sa­op­štio svoj taj­ni plan, uz obe­ća­nje da se ne­ću du­go za­dr­ža­ti i ko­ji mi­nut ka­sni­je već sam bio na pu­tu pre­ma Mo­ra­vi­ci.

Na de­lu ko­ji pro­ti­če kroz Alek­si­nač­ku ko­tli­nu, Mo­ra­vi­ca ne li­či na pla­nin­ske te­ku­ći­ce po­put Vla­si­ne, Vi­so­či­ce, Tem­ske i Jer­me, na ko­ji­ma sam već mno­go pu­ta pe­cao. Ali, iako mno­go vi­še pod­se­ća na vo­do­tok mren­skog ti­pa, kao što su Ti­mok, Pek ili Ku­tin­ska re­ka, u njoj se još mo­že na­ći po­ko­ja pa­strm­ka, ali sam ja u po­tra­zi za pe­ga­vim le­po­ti­ca­ma ipak kre­nuo uz­vod­no od gra­da.

ZA­DR­ŽA­VA­JU­ĆI SE KRAJ DU­BLJIH VI­RO­VA, naj­pre sam ba­cao lep­ti­ra­ste va­ra­li­ce Mepps Aglia i Co­met ve­li­či­ne 1, sa pla­vim tač­ki­ca­ma, a za­tim sam ne­ko vre­me pe­cao na lep­tir Bal­zer, ta­ko­đe ve­li­či­ne 1 (te­žak 3 g), je­di­nu »nor­mal­nu« va­ra­li­cu ko­ju sam pro­šlog le­ta pro­na­šao u pro­dav­ni­ci ri­bo­lo­vač­kog pri­bo­ra u grč­kom pri­mor­skom me­stu Pa­ra­li­ja. Iako sam iz­gled­na me­sta pre­tra­ži­vao upor­no i sa ve­li­kom kon­cen­tra­ci­jom, ni­šta se ni­je de­ša­va­lo, pa sam re­šio da pre­sko­čim kri­vu­da­vi deo to­ka i za­pu­tim se još uz­vod­ni­je... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 324-)