Iz godine u godinu, smuđa je sve teže uhvatiti na svim našim vodama, pa i na velikim tekućicama. Ali potraga za krupnim komadima baš zato predstavlja neodoljiv izazov za mnoge specijaliste za lov tog plemenitog grabljivca. U ovom periodu ona nije nimalo jednostavna, jer se smuđ premestio sa letnjih pozicija na nova mesta, ali može biti vrlo produktivna, pa se vredi potruditi
Varaličari koji iz čamca love smuđa na Dunavu oko Kostolca ove su godine sve dosad veoma loše prolazili. Smuđa su pretežno dobijali oni koji pecaju na kedera, ali su i te ribe uglavnom bile sitne, često jedva u meri. Zato su mnogi od nas željno iščekivali prva jesenja zahlađenja ne bi li krenuli u ozbiljniju pretragu terena koji još može dati vredne ulove, iako je pod velikim pritiskom, kako rekreativnih ribolovaca i alasa, tako i ribokradica. Meni su prvi izlasci u takvim uslovima doneli nekoliko lepih riba, ali do njih nisam došao lako, već pretražujući mnoga izgledna mesta i često menjajući varalice, pa sam rešio da napišem nekoliko redova sa željom da manje iskusnim kolegama približim ovakav ribolov i pomognem da brže i lakše dođu do ulova.
IZBOR LOKACIJE jedan je od ključnih faktora uspeha. Ja najčešće pretragu počnem od poznatih mesta, na kojima sam već imao uspeha. Nakon što ih dobro »ispipam«, zadržavam se isključivo na onima na kojima se smuđ javi (bilo da ga uhvatim ili da udarac ostane nerealizovan). To su uglavnom pozicije sa potopljenim granama ili čak čitavim stablima, uz rečne ade ili obale, ali i mesta sa preprekama koje su u vodi zahvaljujući čoveku, kao što su kameni naperi ili potopljeni šlepovi i slični veliki plovni objekti (takve lokacije ja nekako najviše i volim). Svuda gde se varalica plasira i vodi oko prepreka veoma je bitno pravilno postaviti čamac, što zato da bismo koliko god je moguće izbegli kačenja za njih i kidanja (od kojih svako nosi rizik da u nekoj meri pokvarimo poziciju, bilo pomerajući grane ili ostavljajući na dnu duge komade strune, o koje ćemo kasnije opet zapinjati), što zato da bismo bili u prilici da smuđu prezentujemo varalicu iz odgovarajućeg ugla (pošto uopšte nije svejedno kako ćemo mu je ponuditi). Neretko samo nekoliko stepeni čini razliku između serije ulova ili udaraca i totalnog odsustva ma kakvih dešavanja na istom mestu. Smuđevi su najčešće nabijeni uz krš i vrebaju plen koji im se kreće iznad glave ili im se nađe u visini očiju.
Veoma je bitno tačno zapamtiti ili označiti poziciju na kojoj imamo ulove ili napade, jer je skoro sigurno da ćemo ih pri istom ili sličnom vodostaju u istom delu godine ponovo imati kad god uspemo da postavimo čamac na istu mikrolokaciju.
Dubina na kojoj sada možemo očekivati javljanje smuđa na velikim rekama zavisi ne samo od strukture dna već i od brzine vode. Za lov na džigove preko dana izgledna su mesta sa dubinom od 7-8 m, pa i nešto većom, dok u plićim zonama (4-5 m) više dešavanja možemo očekivati uveče, kada smuđu ima smisla ponuditi vobler ili silikonce na laganim olovnim glavama, koje možemo voditi i blizu površine ili na »pola dubine«, a ne nužno pri dnu. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 413-)