Dok na većini naših kanala i bara štukaroši ribu nalaze pretražujući celu površinu vode, na velikim jezerima, kao što je Vlasinsko, neophodan je sasvim drugačiji pristup. Najviše uspeha imaju oni koji na osnovu iskustva i analiziranja trenutne situacije mogu da pretpostave na koje zone treba obratiti posebnu pažnju i šta grabljivici treba ponuditi u datom momentu
Analizom prvih prolećnih sezona lova štuke na Vlasinskom jezeru (u kom je ta grabljivica tek odskora masovnije prisutna) može se sa priličnom verovatnoćom zaključiti da je uspeh u ciljanom lovu najviše zavisio od izbora mesta. Naime, na nekim delovima jezera su ostvarivani dobri ulovi, dok se na drugima štuka tek sporadično javljala. Zato sam se potrudio da sistematizujem sva zapažanja i podatke do kojih sam mogao da dođem, kako bih svima koji se na ovu vodu zapute radi lova štuke, ali i onima koji je love na drugim sličnim akumulacijama, eventualno pomogao da i sami prođu bolje i u ovoj sezoni i u svim narednim.
Kontinuirano praćenje ulova najmanje šest ribolovaca, koji su pecali u južnom delu jezera tokom proleća ove i prethodne sezone, te koji su imali po 15 do 25 poludnevnih izlazaka i uhvatili ukupno oko 200 štuka, navodi pre svega na zaključak da je na grupisanje grabljivice presudno uticalo mrešćenje drugih vrsta u tom periodu. U nastavku teksta izneću i argumente za to i opažanja na kojima se takav zaključak zasniva, uz napomenu da će tek praćenje situacije u narednih nekoliko godina dati osnova za definitivno potvrđivanje ove teorije ili za njeno odbacivanje.
Nakon prestanka lovostaja na štuku, tj. od početka aprila, na Vlasinskom jezeru su po pravilu dani sa iole pristojnim vremenskim prilikama za ribolov veoma retki, tako da se prvi ciljani izlasci na ovu grabljivicu obično beleže tek od sredine aprila. To i nije loše sa stanovišta ribljeg fonda, jer je primetno da se mrest štuke, zbog niskih temperatura vode, ne završava u martu već znatno kasnije, pa to što u prvih petnaestak dana aprila nema prevelikog pritiska na ribu dobro dođe jedinkama koje su tada zaokupljene produženjem vrste. Od sredine meseca pa nadalje, ima, kako rekosmo, nekoliko tipičnih situacija grupisanja štuka u pojedinim delovima priobalja, koje se mogu povezati sa mrestom drugih vrsta kojima se štuka hrani.
1. TOKOM APRILA, ODIGRAVA SE MREST BANDARA, na strmijim prisojnim stranama priobalja, u zalivima zaklonjenim od vetra, sa dubinom od 2-2,5 m. U tom periodu, dobri ulovi štuke su ostvarivani u Pepeljačkom zalivu, uz južnu stranu poluostrva Bratanov del, u Murinom zalivu i u drugim manjim zalivima na istočnoj obali. Štuka je podjednako uspešno hvatana i sa obale i iz čamca, na varalice svih tipova, ali bolje na drečave srednjeroneće voblere... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 429-)