Polovinom zime, kada su temperature vode oko minimalnih vrednosti, i smuđ se, iako je aktivan preko cele godine, manje kreće i slabije hrani nego u toplijem delu sezone. Ipak, i sada ga je moguće uspešno pecati, ako uslovima prilagodimo svoj pristup, pre svega vodeći računa o priboru, izboru mamca i prezentaciji
Nadolazak i zamućenje vode, koje smuđaroši priželjkuju u toku godine, zimi nisu neophodan uslov za uspešan lov smuđa. Blag višednevni porast i ubrzanje toka su poželjni, jer uzrokuju pomeranje riba i aktiviranje grabljivica, ali veće zamućenje i velika količina trulog lišća u svim slojevima vode više ometaju ribolov nego što koriste. U toplijem delu godine, kada je bela riba na manjoj dubini, bliže obali i površini, zamućenje i noć su idealni za prilazak i lov smuđa. U zimskim uslovima, pri temperaturi vode nižoj od 4º C, kada se »zabava« odigrava na dnu i većoj dubini, gde je vidljivost inače smanjena, pomuta i noć nisu ni izbliza toliko značajni. U vreme pisanja ovog teksta, na Savi i Dunavu bilo je manjeg porasta vode i ubrzanja toka, ali bez pomute. Temperatura Save bila je kod Beograda veća od 4º C, ali je bilo realno očekivati da će sa nadolaskom vode najverovatnije opasti za stepen ili dva. Po svemu sudeći, uslovi za ribolov smuđa su veoma povoljni i treba biti uporan u toku celog dana, a naročito ne zapostaviti prvi sat mraka – tj. period od 17 do 18 č. Na ruku nam nikako ne idu nagle promene vremena, praćene oscilacijama vazdušnog pritiska (pri čemu je naročito nepovoljno kada su mu vrednosti ekstremne).
PRIBOR za zimski ribolov smuđa na tekućim vodama treba prilagoditi uslovima. S jedne strane, zbog veće dubine i daljine na koje plasiramo mamac, te zbog jačeg toka i veće težine varalice, on treba da bude za broj robusniji od onog kojim pecamo u jesen, a sa druge strane mora biti lakši zbog suptilnije prezentacije. Kako pomiriti te suprotnosti? Pa, najprostije rečeno, moramo postupiti po principu: gde moraš otežati – otežaj, a gde je moguće olakšati – olakšaj.
Kad već moramo da koristimo štap nešto veće težine bacanja, ako možemo da biramo treba da se opredelimo za neki osetljiv pedesetogramac. Većina proizvođača štapova težinu bacanja prikazuje netačno, relativno tačno ili u širokom opsegu, te se treba osloniti na iskustvo i osećaj. Nedovoljno iskusnim kolegama savetujem da biraju štapove manjeg deklarisanog opsega, na primer težine bacanja 30–50 g ili 40–60 g, a da izbegavaju varaličarce čija je t.b. 30–80 g ili 50–100 g. Treba tražiti štap brze akcije gornjom trećinom radnog dela. Takvi štapovi su osetljivi i predviđeni za srednje varaličarenje džigovanjem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 395-)