Za nekoliko poslednjih decenija, varalice od meke gume prešle su put od novine prema kojoj je većina bila skeptična, do najviše korišćenog veštačkog mamca. To za posledicu ima stalni rad na njihovom usavršavanju, kom se zasad ne nazire kraj. Ili možda ipak...
U poslednjih stotinak godina, proizvodnja mamaca se od gotovo potpuno ručne izrade u malim količinama pretvorila u industriju svetskih razmera, pri čemu su ostvareni značajni pomaci u tehnologiji proizvodnje, materijalima i dizajnu varalica. Sportsko-rekreativni ribolov u svetu je veoma popularan, a količina veštačkih mamaca koji nakon pecanja ostaju u vodi i ribama, sudeći po pisanju u ribolovačkoj periodici, u nekim razvijenim zemljama već je postala ekološki problem. U nekim federalnim državama SAD zabranjena je upotreba onih mamaca izrađenih od meke plastike koji su nerazgradivi u vodi. Osim toga, u varalicama načinjenim od PVC-a kao plastifikatori i omekšivači koriste se ftalati, jedinjenja od kojih su neka dokazano kancerogena i dovedena u vezu sa endokrinim problemima, usled čega je njihova upotreba u proizvodima od plastike (i ne samo njima) zabranjena ili strogo ograničena na minimum u proizvodima u kojima je njihovo prisustvo neophodno. Proizvođači su počeli da se prilagođavaju zakonskim odredbama, pa se danas na tržištu sve više pojavljuju netoksični biorazgradivi mamci, a u poslednje vreme i oni izrađeni od proizvoda agroindustrije (albumina, želatina...) ili polimera dobijenih bakterijskom fermentacijom. Naime, neki od najvećih proizvođača mamaca za ribolov u SAD, Engleskoj, Nemačkoj, Japanu i Kini već prave mamce od materijala koji se posle tri meseca u vodi potpuno razgrade. Krajnji produkti te razgradnje su ugljenik, vodonik i kiseonik u oblicima bezopasnim po okolinu, koji se uključuju u normalno kruženje materije u prirodi.
OSIM BIORAZGRADIVOSTI, u poslednjim decenijama prošlog veka prisutan je još jedan trend u proizvodnji veštačkih mamaca. Stalna težnja da veštački mamac bude što verniji prirodnom, dovela je do upotrebe raznih mirisa, atraktanata pa čak i do ubacivanja delova tkiva prirodnih mamaca u materijal od kojeg je izrađena varalica. Takve varalice ispuštaju privlačne mirise i ukuse i lovnije su od veštačkih mamaca prethodne generacije.
Prvi atraktanti su se na tržištu pojavili u obliku gelova ili aromatičnih ulja, a mnogi od njih bili su namenjeni za određene vrste riba. Varalice se njima mažu ili u njih umaču, što ih čini privlačnim u periodu dok se atraktant ne razloži u vodi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 394-)