Za nedovoljno upućene ribolovce, svaki kukuruz je isti. Ipak, verzirane šarandžije znaju da postoje velike razlike u sastavu, ukusu i lovnosti različitih vrsta, pa vode računa o tome na koju će pecati, te kako će pri tom primamljivati ribu i prezentovati odabrani mamac
Kukuruz šećerac je jedan od najčešće korišćenih mamaca u rekreativnom ribolovu i skoro je svima poznat. Ali mali je broj onih koji su uopšte čuli za takozvani superšećerac, na koji ja sa uspehom pecam već deset godina.
Ta vrsta, kod koje je transformacija šećera u skrob usporena, sadrži od 20 do 50% više šećera od standardnog šećerca, zbog čega takav kukuruz, koji se može konzumirati i bez kuvanja, direktno sa njive, zovu i »super slatki« ili »ekstra slatki«. Osim toga, zrna superslatkog kukuruza se lakše odvajaju (krune) sa klipa nego zrna standardnih sorti šećerca. Ja najpre uz pomoć ravnog odvrtača (šrafcigera) izvadim jedan red, a potom ostala zrna bez poteškoća skidam prstima.
ŠARANA NA OVAJ MAMAC DUBINSKI PECAM nekim od standardnih sistema (najčešće sigurnosnim ili helikopterom), sa udicama veličina 4 ili 6 i mamcem postavljenim na dlaku, i to najčešće tako što uz jedno zrno superšećerca stavim i zrno mladog »osmaka« (stare sorte, sa osam redova zrna bele boje, koja se i danas koristi za dobijanje projinog brašna). Između ta dva zrna stavljam podizač (parčence stiropora, stirodura ili sl.), čiju veličinu određujem prema tome da li želim da samo neutrališem težinu udice ili da podignem kukuruz od dna, što zavisi od konkretne situacije (ako stavljam veći komad, visinu izdizanja mamca regulišem postavljajući na željenu daljinu od udice komadić mekanog otežanja od tungstena ili olovnu sačmicu). Ukoliko lovim meč tehnikom, upotrebljavam udice br. 10 ili 12 (zavisno od modela i proizvođača), a mamac – jedno ili dva zrna – kačim direktno.
Pri pecanju na osmak i ekstra slatki šećerac za prihranu koristim mešavinu čiji je glavni sastojak (60-70 %) obični kukuruz (»ambarac«), dok ostatak čine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 357-)