Po najjačem suncu

Sko­ro dve tre­ći­ne le­ta 2014. go­di­ne pro­šlo je u zna­ku pro­men­lji­vog vre­me­na i ne­po­volj­nih hi­dro­lo­ških uslo­va na ve­li­kim re­ka­ma. Za­to ni­je ni čud­no što su ve­ći so­mo­vi u ovom de­lu se­zo­ne hva­ta­ni re­đe ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma oni naj­u­por­ni­ji i naj­u­me­šni­ji uspe­va­ju da do­đu do iz­u­zet­no vred­nih ulo­va

Čim sam vi­deo da na dis­ple­ju mo­bil­nog te­le­fo­na pi­še »Mu­ki SD«, na­slu­tio sam da ću mo­ra­ti da pre­ki­nem sa po­slom i za­pu­cam za Sme­de­re­vo. »Si­gur­no je som. Na ša­ra­na ni­je iz­la­zio već ne­de­lja­ma, a smu­đa još ni­je po­čeo da pe­ca«, pro­šlo mi je kroz gla­vu tre­nu­tak pre ne­go što ću se ja­vi­ti.

– Iz­va­dio sam jed­nog do­brog. Aj' do­đi da me sli­kaš! – re­kao je Ivan Mi­lo­va­no­vić, moj sta­ri dru­gar i je­dan od naj­u­spe­šni­jih sme­de­rev­skih ri­bo­lo­va­ca svih vre­me­na.

– U po­slu sam Mu­ki. Ko­li­ki je?

– Ce­nim ga na 40 ki­la. Haj­de, če­kam te kod čam­ca. Do­la­ziš?

– Ja­vljam ti se kad stig­nem! – od­go­vo­rio sam i pre­ki­nuo ve­zu, a de­se­tak mi­nu­ta ka­sni­je već sam bio na pu­tu za Sme­de­re­vo.

Ja­ko sun­ce nam ni­je išlo na ru­ku, ali smo uz ma­lo tru­da ipak na­pra­vi­li us­pe­le fo­to­gra­fi­je Mu­ki­ja i nje­go­vog naj­no­vi­jeg ka­pi­tal­ca. Bio je to za­i­sta lep i vr­lo de­beo som.

– Bra­te, pa ovaj ne­ma ma­nje od 45 ki­la! Vi­di ko­li­ki mu je sto­mak – re­kao sam dok sam mu po­ma­gao da sta­vi ribu u kri­lo i na­me­sti se za fo­to­gra­fi­sa­nje.

Me­đu­tim, na kra­ju se is­po­sta­vi­lo da je Ivan ipak bio u pra­vu – som je imao tač­no 40 kg! Ulo­vljen je 29. ju­la oko 13,30 č, ka­da mu vre­me ni­je... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 356-)