Nema spora oko toga da za varaličarenje na rekama poput Dunava, Save i Tise čamac može biti od velike koristi. Ali soma, smuđa i druge grabljivice možemo na velikim tekućicama loviti i sa obale, u nekim okolnostima čak i uspešnije nego iz plovila. Naravno, ako znamo šta treba raditi, gde, kada i kako.
Lov soma džigovima sa obale na našim velikim rekama, pre svega na Dunavu, pravi je izazov, iz više razloga. Prvi od njih je to što je ovakav ribolov fizički zahtevan: neophodan je nešto teži pribor, a potrebno je i teren upoznati do tančina, te pronaći somove, kojih kod nas nema ni blizu kao nekad, što zahteva dobru kondiciju za pešačenje. Isto koliko i fizički, valja se angažovati i psihički: moramo razmišljati o signalima koje nam džig daje, stvarati u glavi mapu dna, izvoditi zaključke o tome gde se som nalazi u različitim delovima dana, te kako meteorološke i hidrološke promene utiču na njegovo ponašanje i na naše šanse da ga ulovimo. Na kraju, moramo biti spremni na to da imamo nezgodnog protivnika i da će nam, i kada uspemo da ga nađemo i prevarimo, biti neophodno i ponešto sreće da ga sa obale savladamo. A i pored sve pripreme i truda, iz pojedinih bitaka ćemo izaći kao poraženi, pa treba da naučimo da to prihvatimo kao normalno i da guramo dalje.
NAJVAŽNIJE U OVAKVOM ribolovu jeste da izaberemo odgovarajuće mesto. Kada je o karakteristikama lokacije za lov soma reč, većini pecaroša najpre pada na pamet velika dubina, koja i jeste pravi orijentir. Iako som iz različitih razloga duže ili kraće vreme može boraviti na veoma raznovrsnim pozicijama, najpre ga treba tražiti na onima sa osetnijom dubinom. Na Dunavu, a i na drugim velikim rekama, takva mesta su u spoljnom delu izraženih krivina. Obala je s te strane strma, uz nju ima puno vrtložnih kretanja vode i osetna dubina nam je u dometu hica, a uz to su po pravilu takve obale i njihovo priobalje nasuti kamenom, radi sprečavanja dalje erozije zemlje. Ovakve pozicije sigurno imaju određenu populaciju soma, koju u današnje vreme diktiraju pritisak ribolovaca, privrednih ribara i krivolovaca; što je više kamena i krša nasuto, to su i veće šanse da je nešto krupnijih somova tu ostalo, ali je i pecanje teže. Dosta je vremena potrebno da takvo somovsko mesto upoznamo i za početak nađemo gde uopšte možemo džigovati i pedantno pretražiti dno uz podnošljiv broj pokidanih varalica. Najviše će nam odgovarati tereni na kojima su odseci (bairi) tj. linije nagle promene dubine što bliže obali, tako da na njima možemo pod adekvatnim uglom povlačiti džig – bez njegovog podbijanja pod kamen. Bitno je na »svom« terenu ispitati više ovakvih pozicija i imati za svaki slučaj alternativu, jer neće uvek sva mesta biti slobodna i davati ribu. Osim toga, čak i kada teren odlično upoznamo i ostvarimo ulove, ne treba da upadamo u kolotečinu i postupamo po šablonu – tajna uspešnog ribolova veoma je često u traženju i eksperimentisanju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 355-)