Većina skobaljaša u ovom periodu peca na mestima sa velikom koncentracijom ribe, ne obazirući se na gužvu na obali i ni ne pomišljajući da potraži neko mirno i skrovito mesto. Naš saradnik opredelio se baš za taj pristup, kom malo ko pribegava, i to mu se i te kako isplatilo
Mesta kraj popularnih zimovnika na Nišavi i Južnoj Moravi u okolini Niša su tokom većeg dela decembra bila zauzeta po čitav dan, a mnogi ribolovci su na njih dolazili i nekoliko sati pre svitanja. Još je gore bilo vikendom, kada se broj pecaroša udvostručavao, pa sam na vodu odlazio samo radnim danima, dajući prednost onim terenima na kojima nije bilo nikoga, a zavisno od toga kada sam radio, pecao sam dva-tri sata pre odlaska na posao ili sat-dva nakon što bih završio sa obavezama.
Vodostaj Nišave je tokom poslednjeg meseca minule godine često varirao, najverovatnije zbog regulisanja nivoa Zavojskog jezera i kompenzacionog bazena u Pirotu. Vikendom se vraćao na letnji minimum i Nišava je postajala sasvim bistra, pa su se jata skobalja sa plitkih preliva selila u dublje i bezbednije zone, ali ih je i tamo bilo teško uloviti. U to vreme sam bolje prolazio po povišenom vodostaju, naročito sat vremena pre mraka, kada su se jata iz matice premeštala blizu obale, odajući svoje prisustvo iskakanjem iz vode. U takvim okolnostima dugačak bolonjez nije neophodan, pa sam uspešno lovio meč štapom od 3,9 m i Eagle Eye plovcima nosivosti 2 ili 3 g. Iako su ribe, dakle, prilazile, jato je ipak trebalo zadržati u zoni pecanja, pa sam desetak metara uzvodno od mesta gde sam stajao stalno bacao crviće. U početku sam za to koristio praćku, ali sam brzo uvideo da to nije neophodno, budući da je bilo dovoljno da padaju u vodu na svega metar i po od obale.
SKOBALJ JE TIH DANA bio promenljivog apetita, pa sam ga ponekad dobijao samo na crviće, a ponekad na hleb – kako običan, tako i ribolovni. Tokom izlazaka na kojima sam forsirao crve, uspevao sam da prevarim i ponekog klena, koji se borio snažnije nego skobalji, pa sam za prihvatanje morao da koristim meredov. U danima kada je vodostaj Nišave bio povišen, solidno sam prolazio na jednom manjem kanalu (rukavcu), širokom jedva 5-6 metara. Kamufliran uz vrbe i tih poput nindže, osrednje skobalje sam meč štapom vadio iz sredine kanala, sa udaljenosti od svega 2-3 metra. Prilikom zamaranja, trudio sam se da upecana riba ne pljusne nijednom po površini, a pošto mi je jato bilo bukvalno pod nogama, rešio sam da ne koristim ni meredov... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 393-)