Suprotno uobičajenom verovanju, da je skobalj zimska riba i da se u najtoplijem delu godine uglavnom hvataju sitni komadi, ovog leta je bilo kapitalnih ulova te vrste, i to ne samo na Drini, već i na znatno manjoj Južnoj Moravi, gde su verzirani ribolovci dobijali i kapitalce teške preko 1,5 kg
U poslednja dva meseca, Južna se Morava, nažalost, u ribolovačkim krugovima uglavnom ne pominje po dobru. Već je dugo izrazito niska, uz to su nedeljama vladale nesnosne vrućine, pa se pregrejala i sadrži manje kiseonika no obično, a više zagađivača je dodatno pogoršavalo stanje, tako da je riba, na izmaku snaga u borbi za život u takvoj vodi boje kafe, slabo radila, usled čega ni ribolovaca nije bilo na reci u uobičajenom broju za ovo doba godine. Moji drugari i ja smo u datim uslovima pokušavali da pecamo klena, pre svega na razno koštunjavo voće koje on rado uzima u ovom periodu, pa skobalja, kao i grabljivice, ali su rezultati uglavnom bili loši (sem tu i tamo u lovu klena), tako da smo prilično brzo odustajali.
S razlogom pretpostavljajući da bi riba mogla biti aktivnija kada se voda bar malo ohladi, pre nekih desetak dana, tačnije krajem prve dekade avgusta, odlučio sam da umesto rano ujutru i preko dana pokušam da šljivara i skobalja pecam predveče i po mraku. Izabrao sam deo reke kod sela Burgići, malo ispod Grdelice, gde je Morava nešto dublja, a jedna obala praktično okovana ogromnim stenama.
NA MESTO SMO MOJ kolega i ja stigli oko 18 č, a po praznim kesicama od ampula, krupnim krljuštima na obali i drugim tragovima bilo nam je jasno da smo dobro procenili situaciju, jer je bilo više nego dovoljno dokaza da je prethodnih dana tu neko lepo lovio baš onako kako smo i mi planirali. Na tom delu, prosečna dubina pri srednjem vodostaju iznosi oko 1,5 m, a tok je spor i na plovak se najčešće javlja šljivar, ali ima i krupnih skobalja i mrena, a od grabljivica su najzastupljeniji som i bucov, koji povremeno toliko intenzivno raubuju da se čoveku učini da ih ima kao u nekoj prebogatoj i od Morave znatno većoj reci.
Opredelio sam se za bolonjez Mivardi Phenomena od 6 m, na koji sam stavio malu mašinicu Shimano Alivio 1.000, sa osnovnim najlonom debljine 0,16 mm i predvezom od 0,14 mm. Ostatak sistema činili su kruškasti plovak Simon Float, nosivosti 1,5 g, i olovna suzica ekvivalentne težine, te mikrovirblica i udica Gamakatsu 1310, veličine 12, na koju sam kačio dva ili tri crvića. Osim nekoliko koncem obmotanih hlebnih »bombi« (u čiju je sredinu bio ubačen kamen da bi brzo potonule i ostale na željenom mestu), za prihranu smo koristili proverenu kombinaciju brašnaste primame Van den Eynde River Ace i gline, u odnosu 1:3. Od te mešavine, nakon sjedinjavanja i dobrog kvašenja uz stalno mešanje, pravili smo »pljeskavice«, na koje bismo sipali po pola šake crvića, pa ih preklopili hranom, dobijajući tako prilično tešku »bombu«, koja leže na dno. Crvići bi posle dva-tri minuta probili put i počeli postepeno da izlaze, mameći ribu i dosta je dugo zadržavajući na tom mestu.
ODMAH NAKON POČETNOG hranjenja sa po nekoliko »bombi« obe vrste, dao sam se na pecanje, i posle dve-tri vožnje šljivari su proradili, tako da je bilo zanimljivo, a postalo je još zanimljivije kada mi je tačno na hrani udario za Južnu Moravu ogroman skobalj, od preko 1,5 kg... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 435-)