Preciznost pre svega

Pe­ca­nje krup­ne ri­be na plo­vak po pra­vi­lu je skop­ča­no sa po­ve­li­kim po­slom oko na­bav­ke hra­ne, aro­ma, atrak­to­ra, ze­mlje i dru­gih do­da­ta­ka, pra­vlje­nja pri­ma­me itd. Ka­da sve to oba­vi­mo, ne­ret­ko nam pred­sto­ji du­go i na­por­no pu­to­va­nje do te­re­na na ko­me će­mo pe­ca­ti i još du­ži i na­por­ni­ji po­vra­tak. Na sre­ću, po­ne­kad svih tih pro­ble­ma ne­ma, jer je do­volj­no da na la­ko do­stup­nom me­stu do­bro uskla­di­mo pri­bor i da pro­na­đe­mo pra­vu da­lji­nu i du­bi­nu pa da se le­po na­pe­ca­mo. Baš sam ta­ko ja pro­šao pre ne­ku ne­de­lju na Sa­vi u Be­o­gra­du, kod No­vog že­le­znič­kog mo­sta, sa grad­ske stra­ne, gde sam se u ne­ko­li­ko na­vra­ta na­lo­vio ve­li­kih prot­fi­ša.

Do tog me­sta, do­bro po­zna­tog mno­gim lov­ci­ma na be­lu ri­bu, ali i ša­ran­dži­ja­ma i va­ra­li­ča­ri­ma, tre­ba mi 15 mi­nu­ta, a osim jed­nog bo­lo­nje­za, no­sio sam sa­mo fla­šu vo­de, mam­ce i ma­lo re­zer­vnog sit­nog pri­bo­ra (plov­ke, udi­ce i olo­va), ta­ko da ni­sam tro­šio mno­go vre­me­na ni na put ni na pri­pre­me.

PE­CAO SAM PRE­KO DA­NA, i to po sun­cu, ko­je prot­fi­šu ne sme­ta (šta­vi­še, če­sto je po njemu vr­lo ak­ti­van). Ova bor­be­na ri­ba (ko­ju ne­ki ra­do kon­zu­mi­ra­ju) ži­vi u ja­ti­ma, i ka­da na­đe­mo zo­nu u ko­joj se kre­će i hra­ni, mo­že­mo za krat­ko vre­me, ako sve ra­di­mo ka­ko tre­ba, uhvat­i­ti vi­še ko­ma­da sa­mo pu­šta­ju­ći ma­mac pra­vom pu­ta­njom. Prot­fiš naj­ra­di­je uzi­ma hra­nu ko­ja ide ma­lo iz­nad dna ili la­ga­no ska­ku­će po nje­mu, ali on ume pre­ko da­na i da se ma­lo po­dig­ne ako u slo­ju vo­de iz­nad se­be pri­me­ti ne­što za je­lo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 329-)