Kada se temperatura vode približi tački mržnjenja, smuđa je mnogo teže uhvatiti na varalicu nego stacionarnim metodom, na prirodni mamac (živog ili mrtvog kedera, filet, parče...). No varaličari koji dobro poznaju terene na kojima pecaju i umeju da odaberu varalicu i prezentuju je na pravi način mogu da u uslovima povoljnog vodostaja računaju na uspeh i u periodu pred sam početak lovostaja.
U ovom periodu, kada se od većih grabljivica ciprinidnog regiona uspešnije može loviti samo smuđ (štuka je u zabrani, a som i bucov su slabo aktivni, pa se dobijaju manje-više samo slučajno), svake godine redovno izlazim na Savu i Dunav na užem gradskom području srpske prestonice i lovim sa obale. Ambijent, naravno, nije naročito lep, a ni pogodnih mesta nema previše, pre svega zbog mnoštva splavova, brodova-restorana i drugih objekata, ali uprkos povelikom ribolovačkom pritisku (koji je neizbežan u gradu sa više od milion i po stanovnika), ovde se može uspešno varaličariti, a povremeno uhvatiti i neki krupan komad.
IZGLEDI SU NAM NAJVEĆI pred sam nadolazak vode, ali se dobri rezultati mogu očekivati i kasnije, u fazi stagnacije. Oni koji to znaju redovno prate izveštaje o vodostanju i u tim periodima koriste svaki slobodan trenutak za izlazak na reke, što je osnovni preduslov uspeha.
Drugi bitan element je umeće »čitanja vode«, tj. prepoznavanja pogodnih lokacija. To su u ovo doba one na kojima se brzina toka smanjuje (često zato što se dubina povećava) i njegov pravac menja, kao što su prirodni limani ili oni koji nastaju iza splavova i drugih većih objekata. Naime, u sporijoj i nešto dubljoj (pa time i malo toplijoj) vodi sitna riba se često grupiše, naročito tamo gde joj struja donosi i nešto hrane, pa je sasvim logično da tu treba tražiti i aktivne grabljivice, koje se smeštaju u blizini svog potencijalnog plena kako ne bi morale da troše mnogo energije da do njega dođu. Mesta sa sporim tokom omogućavaju nam i bolju prezentaciju odgovarajućih varalica, budući da na njima možemo da koristimo olovne glave malih težina, sa kojima veštački mamci sporije tonu i živahnije rade i pri malim brzinama povlačenja, što je posebno važno u ledenoj vodi, u kojoj nijedna riba ne jurca za plenom.
BEZ DOBROG POZNAVANJA izglednih pozicija, nema uspešnog lova smuđa. Zato su ribolovci koji izlaze na vodu preko cele godine i pamte ili zapisuju ono što vide... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 370-)