Ključ uspeha u lovu smuđa neretko je u nalaženju pravog mesta i prezentacije koja na njemu daje najbolje rezultate. Ovoga puta, autor knjige »Smuđ – plemeniti predator« otkriva koje pozicije daju ribu u različitim delovima godine i kako na njima treba loviti
U prošlom nastavku ovog serijala bilo je reči o načinima lova smuđa u različita vremena i zaključili smo tu celinu konstatacijom da je dobra strana onih pozicija koje su izgledne u svako doba dana to što pecajući na njima ne trošimo vreme na premeštanje. Kada pak dobra mesta nisu mikrolokacije na jednoj poziciji, već su međusobno više udaljena, selidba sa jednog na drugo tokom jednog izlaska odneće nam nešto vremena, ali nam zauzvrat, uložimo li malo truda, može doneti i najuspešnije pecanje.
Na većim rekama, pojedini delovi toka razlikuju se po karakterističnim grupama struktura. Na primer, na delu Dunava kod Apatina reka je uža, tok brži, a plavna zona velika. Priobalje je od erozije zaštićeno mnogobrojnim kamenim regulacijama toka (šporovima), što stvara raznolik reljef obale i dna. Zbog velikog razlivanja reke po višem vodostaju, neophodan uslov za lov smuđa sa obale je vodostaj dovoljno nizak da sva mesta budu pristupačna s kopna. Nasuprot tome, na delovima toka kroz veće gradove (npr. na Dunavu u Novom Sadu i Beogradu, na Savi u Sremskoj Mitrovici itd.), na kojima je obala reke zaštićena visokim betonskim bedemima, za ribolov je najbolji povišen vodostaj sa ubrzanim tokom, koji ribu potiskuje bliže obali. U sektoru Đerdapa, gde nivo varira usled rada hidroelektrana, nema razlivanja reke kad je vodostaj povišen, jer su obale visoke i strme, a kad je u opadanju, reka ubrzava i riba se primiče obali, što se u gornjem delu toka kroz našu zemlju dešava kada je vodostaj u porastu. Lokalni ribolovci dobro znaju sve te specifičnosti reke i ponašanje riba na terenu na kojem najčešće love, a sve to upućuje na zaključak da nema strategije ribolova koja je univerzalna i jednako primenjiva duž celog toka. Najbolje rezultate u jednom izlasku po pravilu ćemo postići ograničavajući se na manji deo toka, tj. na pozicije koje nisu previše udaljene jedne od druge, što nam omogućava brzu promenu mesta ribolova, a takve su konfiguracije da na njima možemo primeniti više metoda ribolova u jednom danu i tako ga maksimalno iskoristiti. Na priloženoj ilustraciji je jedan takav potes na reci, dug oko dva kilometra, na kojem se od najuzvodnijeg do najnizvodnijeg mesta čamcem sa standardnim motorom za naše prilike stiže za 10 do 15 minuta.
Prikazani deo reke karakterišu strma desna obala, koja je na udaru toka, odronjeni deo obale pod panjevima (A), duga kamena obaloutvrda (B), »T« naper ili šporna (C), ada sa kamenom zaštitom uzvodnog špica (D) i delom pod panjevima (E), uliv nizvodnog dela sporednog toka sa kamenom zaštitom uzvodne i nizvodne obale (F) i ušće manje pritoke sa »T« kamenom regulacijom, koja štiti deo obale nizvodno od ušća (G). Na gornjem i srednjem toku Dunava i Save ima mnogo mesta sličnih prikazanom, na kojima se, uz poštovanje osnovnih principa analize i pravljenja strategije može loviti na sličan način. Pravilna analiza mesta pri tom je ključna za formiranje strategije ribolova kao i za primenu različitih metoda, taktike i tehnike varaličarenja ili ribolova prirodnim mamcem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 387-)